Vilhelm Vunt (Wilhelm Wundt) rodio se 1832. godine u Nemačkoj, gde je odrastao i završio školovanje. U njegovo vreme, psihologija kao nauka nije postojala. Radovi koji su se pisali na temu mišljenja, opažanja i mentalnog života uopšte, uglavnom su bili retki ili su posedovali određeni mistični prizvuk. Razmatrala se “ljudska duša”, kao nešto neuhvatljivo, što nije podložno eksperimentisanju, a samim tim ni naučnom ispitivanju.
Vunt je završio studije medicine i počeo da radi kao asistent fizičaru i velikom istraživaču u eksperimentalnoj psihologiji Hermanu fon Helmholcu (Hermann von Helmholtz). Tokom tog perioda Vunt je napisao više knjiga i članaka na temu eksperimentalne psihologije i otvorio prvi kurs iz naučne psihologije. Na ovom kursu naglasak je bio na snažnoj vezi između ljudskog mozga i uma, kao i na važnosti primene eksperimenta i drugih naučnih metoda koje su se razvile u prirodnim naukama. Ono što se danas nama čini kao nešto intuitivno i podrazumevajuće, u Vuntovo vreme bilo je veoma daleko od ondašnje nauke, a on je među prvima skrenuo pažnju na važnost naučnog metoda u proučavanju mentalnih pojmova.
Vilhelm Vunt – prvi naučnik koji se uhvatio u koštac sa psihološkim pojmovima
Svoje pretpostavke i stavove u vezi sa proučavanjem iskustva sveta oko nas prikazao je u danas već klasičnom delu “Principi fiziološke psihologije”, u kojem razmatra proučavanje osećanja, motivacije i ideja. Vunt je bio jedan od prvih naučnika koji se zalagao da se ovi pojmovi, koji su se ponekad smatrali previše spiritualističkim i poetskim, mogu izučavati direktno, poput kretanja tela ili nekog drugog fizičkog pojma.
Konačno, 1879. godine, Vunt zajedno sa saradnicima otvara prvu zvaničnu psihološku laboratoriju na Univerzitetu u Lajpcigu. Ova godina, uzima se kao začetak moderne psihologije, prvenstveno jer je psihologija otvaranjem laboratorije konačno zadobila svoj metod, polje izučavanja, kao i sistematičnost koja je zamenila filozofske spekulacije o ljudskoj duši i objedinila brojne nalaze koji su se bavili temom ljudskog iskustva.
Vunt sa svojim kolegama u prvoj psihološkoj laboratoriji
Iako danas prevaziđen, Vuntov metod je bio iznenađujuće inovativan, s obzirom na period u kome je nastao. Naučnici okupljeni oko laboratorije u Lajpcigu delili su verovanje da se opažaji sastoje od manjih delova i celina, kao i da se ti delići mogu identifikovati putem introspekcije: posmatranja sopstvenog unutrašnjeg iskustva. Mada se introspekcija danas ne koristi u obliku u kojem su je Vunt i njegovi saradnici koristili, ona ostaje važan metod u izučavanju mentalnog života.
Iako se Vuntov rad najčešće povezuje sa fizičkim fenomenima koji vrše uticaj na psihičke, nemački naučnik je takođe priznavao da se iskustvo ne može posmatrati nezavisno od kulture i društvenog konteksta u kome se pojedinac razvija – ideja koja će zauzeti svoje mesto u psihologiji skoro vek kasnije. Međutim, ovakvi uticaji, po Vuntovom mišljenju, ne mogu biti predmet direktnog posmatranja metodom koju je sam koristio, ali svakako bi ih trebalo uzeti u obzir pri svakom donošenju zaključaka o psihičkom životu.
Vilhelm Vunt bio je velika i značajna figura u istoriji naučne misli. Uspeo je da okupi oko sebe istraživače, fizičare, fiziologe i filozofe i da, uz njihovu pomoć, objedini intuitivne pretpostavke i eksperimentalne nalaze do kojih su neki naučnici dolazili nezavisno jedan od drugog. Odvajajući psihologiju kao samostalnu disciplinu, Vunt je otvorio vrata čitavom novom svetu istraživanja i proučavanja kako sveta oko nas, tako i sveta u nama samima.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Tamara Popović voli lepršavu poeziju koliko i strogu nauku, sjaj umetnosti koliko i čari svakidašnjice. Uvek na pola puta između konkretnog i apstraktnog, ne podnosi ekstremizam ni isključivost u bilo kom smislu. Uvek ima nešto da doda, što ume mnogima da oteža život, između ostalog i njoj samoj.
