Nijedan ljubitelj ruskih klasika nije ostao ravnodušan pred delima jednog od najvećih velikana ruske literature, Lavom Nikolajevičem Tolstojem. Mnogima je, još od prvih pročitanih stranica, postao omiljeni izbor među piscima. Nije želeo da njegovu junakinju osuđuju, želeo je da je žale. Opisao je šta je Rusima doneo rat, a šta mir. Zapitao se da li je život ono za šta ga smatramo. I sve to pre skoro dva veka. A svet i danas s velikom pažnjom čita njegove redove i pronalazi se u njegovim knjigama.
Grof Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой) rođen je u Jasnoj Poljani u Rusiji, 9. septembra 1828. godine. Kao sin Nikolaja Iliča Tolstoja i Marije Nikolajevne, bio je podmladak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica tog vremena iz koje su potekli mnogi generali, diplomate i pisci. Interesovao se za pravo, orijentalne jezike, posebno za arapsko-tursku filologiju. U mladosti je bio dobrovoljac u vojsci. Svi ovi podaci oslikaće se negde u njegovim delima, kasnije.
Grof po poreklu, pisao je i o Rusiji iz perspektive običnog seljaka.
Put u književne vode otvorilo mu je autobiografsko delo ”Detinjstvo”. Ovaj njegov prvi plod stvaralaštva bio je prepoznat od strane društva što mu je dalo podstrek da, kao nastavak, napiše delo ”Dečaštvo” i time nastavio da se bavi psihologijom i moralom heroja počev od desete do kasnijih godina.
Ipak, celom svetu ovaj znameniti Rus poznat je po svoja dva najveća dela, romana. ”Ana Karenjina” i ”Rat i mir” dela su, neosporno, jednog velikog uma, još većeg talenta i psihologa koji poznaje dušu i narav svog naroda. U ovim Tolstojevim delima vidimo stanje Rusije u doba u kojem je pisac živeo. Vidimo majku i suprugu koja je birala između braka bez ljubavi i ljubavi bez braka. Vidimo društvo koje je i samo, iza zatvorenih vrata, spremno na razvrat, prevare i laži, i pojedinca koji o svojoj prevari svesno govori i biva osuđen. Osećamo egoizam na stranicama koje je Tolstoj pisao, osećamo grofovsku dušu, onu koju je i sam imao. Srećemo seljaka na polju koji se užasava grada jer je seoski život ono što mu teče venama. Srećemo porodice koje preživljavaju rat, napade i uzurpatore i koje, isto tako, preživljavaju mir. U delima ovog blistavog uma suočavamo se sa čovekom onakvim kakav jeste, bez odeće i maske, obučen samo u svoju realnost, svoje navike, vrline i mane. Lavovski nas jedan Lav stavlja u polemiku kriviti ili ne kriviti, osuđivati ili podržati, voleti ili trpeti, biti egoista ili dati sve za druge.
Najpoznatije Tolstojevo delo ''Ana Karenjina'' prenošeno je na filmsko platno nekoliko puta. Jedna od poznatijih verzija je ona u kojoj lik Ane tumači glumica Sofi Marso
O Tolstoju su govorili i pripadnici njegovog doba. I oni koji su živeli posle njega. Engleska spisateljica Virdžinija Vulf (Virginia Woolf) tvrdila je da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. Džejms Džojs (James Joyce) zapisao je: ”On nikada nije dosadan, niti glup, niti umoran, pedantan ili teatralan”. Mnogi su u njemu prepoznali ono vredno zbog čega Rusija treba da bude ponosna.
Lik Lava Nikolajeviča Tolstoja na poštanskoj markici
Lav Nikolajevič Tolstoj sa svojom ženom imao je trinaestoro dece od kojih je petoro rano umrlo. U svetu postoji preko dve stotine njegovih potomaka koji se svake dve godine okupljaju u Jasnoj Poljani. U svom romanu ”Ana Karenjina” opisao je smrt svoje junakinje na železničkoj stanici, oduzevši joj život pod točkovima voza. Sam je, na sličan način, završio i svoj život. Umro je 1910. godine, na železničkoj stanici, u Astapovu, veruje se, od zapaljenja pluća. Imao je tada osamdeset i dve godine. Policija je probala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka bilo je u koloni na njegovoj sahrani. Oni, zajedno sa predstavnicima grofovije, ispratili su ovog neopisivog talenta ujedno slikajući ono što je on i bio: grof po poreklu sa dušom ruskog seljaka.
Tolstoj sa suprugom sa kojom je imao trinaestoro dece
Natalija Krstić se često zapita da li celi život provedeš u tišini jer se plašiš da ćeš reći nešto pogrešno. Ako te niko ne čuje, kako će onda naučiti pesmu koju pevaš? Ona daje svoj glas, svoje mastilo i papir, pokret ruke i treptaj oka. Ona voli svoje prijatelje, porodicu, voli sreću koju donose male stvari. Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje…
