Marija Hadžović je psihološkinja i diplomirana terapeutkinja iza profila Harmonija duše, na kojem uvek možemo pronaći zanimljive i korisne savete i uvide o mentalnom zdravlju. Zbog svog predanog rada je na WDA osvojila nagradu Rising Star of the Year.
Kako je Marija izgradila svoju vernu zajednicu na društvenim mrežama, na koji način neguje zdravu komunikaciju i kako sama “čuva” svoje mentalno zdravlje – razgovarali smo o svemu tome i od psihološkinje dobili vredne savete. Uživajte!
Na dodeli WANNABE DIGITAL AWARDS ste dobili nagradu Rising Star of the Year. Šta za vas predstavlja ovo priznanje i kako ste se osećali u tom trenutku?
Pre svega mi je drago da je moje angažovanje na mrežama prepoznato od strane WDA žirija, a onda i od publike koja je to potvrdila, jer bavljenje društvenim mrežama nije moj primarni posao. Samo priznanje je meni značajno kao i validacija svakog truda koji ulažemo. Baš sam se iznenadila nominacijom i obradovala zbog nagrade jer je došla potpuno neočekivano za mene. Raduje me što na digitalnom nebu ima nesta i za moju struku.
Kada pogledate unazad, kako biste sumirali svoje putovanje od trenutka kada ste počeli sa radom na društvenim mrežama do danas?
Moj početak na mrežama je bio 2017. godine, koja iz ove tačke izgleda meni poprilično daleko, jer je to bilo putovanje sa dosta različitih faza. Rekla bih da sam rasla zajedno sa svojim profilom i da je on meni dao prostor za neki lični izražaj i autentičnost koja je trebala svoje vreme da bude prihvaćena. Sumirala bih ga kao jedan pravi rolerkoster.
Danas je baš tu gde mi je i bila namera – da ima svrhu i vrednost svakome ko me prati, a ne samo meni na samom početku. Otvorila sam profil iz sopstvene potrebe da se izrazim i pronađem harmoniju duše za kojom sam tragala u svim tim procesima uma.
Šta je ono najvažnije što svi mogu da nauče na profilu Harmonija duše, a što im može pomoći u poboljšanju kvaliteta života?
Na ovo pitanje bi verovatno mnogo bolje odgovorio neko ko me prati. Ne znam šta je najvažnije, ali znam da je glavna poruka mog profila baš ono što se nalazi u samom imenu – harmonija. Trudim se da negujem zdravu komunikaciju, da preporučujem kvalitetne knjige, podcaste, programe. Pored toga tu je i sadržaj koji prati moju svakodnevnicu, navike i edukativni deo o psihologiji koji je razumljiv svima. U prevodu – jedan život i normalnost koju negujem privatno i poslovno.
Koje su lekcije o mentalnom zdravlju koje ste vi naučili tokom rada na profilu i u interakciji sa zajednicom - šta je to što nas sve najviše muči?
Ima ih zaista puno i svakodnevno se neka nova tema pojavljuje u životima, a ono što bih izdvojila kao zajedničku temu je definitivno ‘nisam dovoljno dobra’ – odnosno tema nedovoljnosti koja direktno utiče na razvijanje anksioznosti, lične svrhe i strahova.
Primetno je da je period nakon pandemije koronavirusa bio turbulentan za mnoge - koji su se to problemi mentalnog zdravlja “iskristalisali” kao gorući?
Definitivno je to period na globalnom nivou koji nam svima služi za orijentaciju pre i posle toga. Nažalost je to izazvalo skok strahova i panike, kao i socijalnu otuđenost, ali je donelo i skidanje određene stigme sa mentalnog zdravlja – jer smo svi kolektivno dobili potvrdu da bez zdravog uma nema ni zdravog tela. Najveća bolest društva jeste strah jer nas parališe, zato je važno da koristimo svoj mozak na dobar način i da preispitujemo informacije koje nam se serviraju na dnevnom nivou.
Društvene mreže su postale neodvojiv deo naše svakodnevice, ali takođe donose brojne negativne stvari, poput lošeg uticaja na naše samopouzdanje i cyber nasilja. Kao neko ko je aktivan na mrežama, na koji način se vi štite od tih loših efekata?
Ja uvek volim da kažem da je ‘blok pola zdravlja’. Kao kreator se štitim od toga tako što ne dopuštam govor mržnje na svom profilu, jer govor mržnje nije isto što i sloboda govora. Ljudi se zaborave da ako im se neki sadržaj ne sviđa mogu jednostavno da ga preskoče. Kao korisnik mreža ne pratim ljude koji mi ne leže i onda nemam frustraciju već čisto uživanje i vrednost na mrežama.
Na koji način možemo da razlikujemo “toksičnu” pozitivnost od sadržaja, predloga i mehanizama koji nam zaista mogu pomoći da se osećamo bolje?
Svaka krajnost i isključivost u svemu je toksična, pa tako i u pozitivnosti. Evo pravi primer toga, voda je izuzetno zdrava i neophodna za nas ali ako je pijemo u preteranim količinama po ceo dan, počeće da nam šteti. Potrebno je da obratimo pažnju koga slušamo, pratimo i sledimo, i da se pre svega oslanjamo na sopstvenu procenu. Drugi deo ‘toksičnosti’ jeste forsiranje. Primetićete to u svim temama, čim neko nešto preterano forsira i nameće znači da tu nije sve baš kako izgleda.
Možete li da nam otkrijte neke lake, jednostavne mehanizme i navike koje mogu da nam poprave dan i “podignu” raspoloženje kada nastupe tmurni dani? Šta vi tada radite?
Pre svega da sebi dopustimo takve dane jer imaju svoju svrhu. Ne moramo odmah da pribegavamo popravljanju jer je loš dan za ego, često dobar dan za dušu. Važno je da uvažimo svoje ‘minus faze’ i da obratimo pažnju na potrebe koje tada nisu zadovoljene. To je najprirodniji mehanizam ‘podizanja sistema’. Nakon toga možemo koristiti i tehnike zahvalnosti, disanja, fizičku aktivaciju i najvažnije socijalizaciju sa nama dragim ljudima. Potrebni smo jedni drugima.
Uskoro organizujete radionice “Dovoljno Ja”. Šta zainteresovane osobe mogu da očekuju da će naučiti na vašim predavanjima?
‘Dovoljno Ja’ je autorski dvodnevni intenzivan program koji sam kreirala godinama unazad, vodeći se iskustvom, potrebama i problematikom većinom ljudi sa kojima sam radila individualno. Program je fokusiran na emocionalni i telesni doživljaj samopouzdanja, granica, podrške, potreba i emocionalne inteligencije. Radimo u grupama na osvešćivanju nesvesnih programa koji usmeravaju naš život i na podizanju emocionalne inteligencije direktnim radom sa emocijama. Sada u februaru je grupa popunjena za Beograd, sledeći put će biti održana u maju ove godine.
Koje su vaši ciljevi za 2024. godinu - i na koji način možemo na zdrav način da planiramo ono što želimo da ostvarimo?
Glavni cilj je da ostanem zdrava, da nastavim da se edukujem i da edukujem. Takođe, usmerena sam na razvijanje novog autorskog programa i priručnika o mentalnom zdravlju koji će tokom ove godine biti završeni. Najzdraviji način pristupanja ciljevima jeste prvenstveno da su naši, a ne nametnuti od okoline. Zatim da se bavimo time zašto su nam važni, a ne toliko kako će biti izvedeni. Doslednost je izraz ljubavi prema sebi i zato svakome ko ovo čita želim upravo to – da ostane dosledan svojim željama.
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Božica Luković
