Nedavno se navršilo tačno 100 godina od kako je na ruševinama drevnog grada Amarna, iz daleke prošlosti Starog Egipta, svetlost dana ugledala dobro očuvana bista žene, čije su crte lica odavale mir i lepotu koja se teško može uporediti sa bilo čime što je pronađeno iz tog perioda. Svima je odmah bilo jasno da se radi o izuzetnom otkriću koje je vekovima čekalo da se ispod nataloženih slojeva prašine i peska obnovi sećanje na ženu čiji je lik trajno sačuvan. Ubrzo je potvrđeno da je to Nefertiti, kraljica koja je pre više od 1300 godina pre Nove Ere vladala Egiptom. Bista je odavno našla svoje mesto među eksponatima muzeja u Berlinu, koji je povodom ovog jubileja priredio izložbu “U svetlu Amarne – 100 godina od otkrića Nefertiti”.
Centralno mesto izložbe posvećeno je bisti Nefertiti, koju prati još stotine do sada neizlaganih predmeta iz njenog okruženja. Ne malu pažnju brojnih posetilaca privlače i originalni alati, materijal i boje sa kojima je bista pravljena u radionici umetnika Tutmosisa.
Izložba “U svetlu Amarne – 100 godina od otkrića Nefertiti”
Na pitanje: “Ko je zapravo Nefretiti ?” retki su oni koji bi mogli da pruže detaljniji odgovor, što je još više obavija velom tajne. Istorija nije uspela da ponudi dovoljno pouzdana objašnjenja o njenom životu. Ne zna se tačno da li potiče iz kraljevske ili građanske porodice, kao ni da li je imala dug ili relativno kratak život. Zna se da je bila kraljica, žena faraona Ehnatona koji je upravljao 18 godina Starim Egiptom. Pružala je svu podršku svome suprugu za vreme njegove vladavine, koja se među istoričarima tumači kao svojevrsni oblik socijalne, kulturološke i religijske revolucije onog vremena.
Faraon Ehnaton je osnovao novi grad Ahet-Aton (Horizont Sunca), današnja Amarna, u koji je preselio svoju prestonicu. Gradio je hramove u kojima se poštovalo samo jedno božanstvo, Sunce, što je izazivalo negodovanje sveštenstva koje se priklanjalo brojnim božanstvima. Zajedno su uticali da skulpture i biste vladara koje su se pravile dobijaju više realniji izgled za razliku od strogih crta koje su ih do tada odlikovale. Važno mesto, uz samog faraona zauzimala je Nefretiti, kako zbog svog uticaja tako i zbog posebnog izgleda. Taj novi duh koji su unosili nailazio je na otpor, tako da su nakon Ehnatonove smrti, njegovi naslednici pokušali da unište svaki trag o njemu. To je svakako i jedan od razloga da je ostalo vrlo malo pouzdanih podataka o Nefretiti.
Nefertiti: berlinska Mona Liza
Ono što se zasigurno može tvrditi jeste da je Nefertiti bila nesvakidašnja lepotica, ne samo svoga vremena, već je svoju lepotu sačuvala kroz vekove i postala uzor vanvremenosti. Samo njeno ime – “lepotica je stigla” oslikava njen izgled koji je nadvisio značaj njene vladavine. Šta toliko privlači posetioce da teško odvajaju pogled sa njenog lika? Da li je to preciznost izrade, savršena simetrija njenog lica, najsitniji detalji koji je čine gotovo sasvim prirodnom, živom? Za mnoge je mir i dostojanstvo njenog lika, tajanstveni nagoveštaj osmeha, čine nedostižnom. Nakon tolikih vekova njeno lice nesmanjenim sjajem zrači, nalazi put do posmatrača, izaziva bujicu utisaka, budi maštu i fantaziju.
Nekoliko knjiga je napisano inspirisano njenim životom, a nekoliko je filmova opisalo i povezalo sudbinu njene biste sa sudbinama ljudi koji su je pronašli i koji je sada čuvaju. Brojne su tajne ostale neotkrivene, na koje su mnogi pokušali da daju odgovor, ali niko još nije pronikao u pravu istinu. Ostalo je nepoznato koji je razlog da tako lepoj bisti nedostaje jedno oko. Da li je to prvobitno bilo zamišljeno kao simbol, ili je bista nedovršena usled njenog zagonetnog odlaska, dok su pojedini skloni da to proglase osvetom odbijenog umetnika koji nije mogao da se odupre njenoj čari. Na pitanje kako da još nije pronađena mumija tako značajne ličnosti, pojavilo se par pretpostavki u novije vreme, da je njeno otkriće gotovo sasvim izvesno.
Kraljica Nefertiti je za svoga života bila obožavana, mnogi su joj se divili, mnogi su je osporavali i bili protiv nje. Nakon svih prohujalih vekova, i danas ima različitih mišljenja o njoj. Neki joj zavide, neki je ne prihvataju, za neke je hladna, ali svi priznaju njenu vanvremensku lepotu koja je prevazišla granice njenog kraljevstva. Postala je simbol dostojanstvene lepote, koja navodi na razmišljanje i budi osećaj da, kako bi Dostojevski rekao, “Lepota može spasiti svet”.
Lepota može spasiti svet
Dragana Pantelić. Arhitektura. Slagalice. Amy Winehouse. Zaljubljenost. Konji. Čudesna sudbina Amelije Pulen. D&G Light Blue. Upornost. Klavir. “National Geographic”. Lazanje. “Norveška šuma”. Pariz. Kreativnost. The Knife – “Pass This On”. Pozorište. Mala crna haljina i crveni karmin. Elegancija.
