Godine 1711. trkalište Askot osnovano je od strane engleske kraljice Ane u istoimenom gradu, u regionu Berkšir, nadomak Londona. Oduvek je povezivano sa kraljevskom porodicom, s obzirom na to da se nalazi samo 6km od kraljevske palate u Vindzoru i takođe u je vlasinštvu kompanije za nekretnine Njenog Veličanstva (The Crown Estate).
Ove godine oboležena je 300. godišnjica održavanja konjičkih trka na ovom trkalištu koji ima podjednak značaj za britanski krem kao Vimbldon. Ono što se dogodilo je tuča koju je obeležila flaša šampanjca od £200, nogare od stola i sva ostala “pomagačka sredstva”.
Sram koji je proharao Britanijom može se smatrati kao potpuni, ako ne i jači antonim onom ponosu koji se pre samo nekoliko meseci širio poput zaraze zbog kraljevskog venčanja.
Trke u Askotu koje se, eto, 300 godina održavaju su verovatno poslednji odsjaj britanske imperije. Kraljica Elizabeta, koja sedi na prestolu od 1952, trke ne propušta od 1945. Tuča, međutim, nije bila jedini problem.
Dvojica džentlmena su odlučili da reše svoj spor oko parking mesta, kako drugačije nego pesnicama. Takođe, jedan mladić pokušao je da unese drogu.
To možda i nije toliki skandal kada se uzme u obzir da kroz Askot godišnje prođe 300,000 ljudi i to često sa namerom da vide i da budu viđeni. Za pet dana, koliko trke traju, oko 185,000 flaša šampanjca se popije uz oko 200,000l piva. Najsvečaniji od svih peta dana je tzv. “ženski dan” (The Ladies’ Day) kada se dame nadmeću u nošenju što maštovitije garedorebe, a poseban gušt predstavljaju šeširi. U Askotu je prosto nezamislivo da se džentlmen pojavi bez cilindra, a prava lejdi bez šešira.
Najniža cena karte na ovogodišnjem Askotu bila je oko $3,000, a uz 300,000 posetilaca ne iznenađuje to što kladionica obrne oko $6,000,000.
Ali, kao što sve ima svoj kraj, tako i trke u Askotu počinju da gube svoju trku sa vremenom. Gologlavi džentlemeni su svakodnevna pojava poslednjih godina, kao i tetovirane dame.
Ono šta takva pojava predstavlja je nepoštovanje prema samoj kraljici. Tuče, pesničenja i narkomanija na događaju koji je ove godine napunio 300 godina, ušao u 4. vek svog postojanja? Poznato je da kraljevska porodica u Britaniji više u dekorativnoj ulozi nego u političkoj, ali da li treba dozvoliti da se i ta dekorativna slika ugrožava? Hoće li novac koji poseduju svi ljudi koji žele da prisustvuju takvom događaju zaista da postane merilo prema kojem će Velika Britanija da se rukovodi?
Posle onakvog venčanja čovek bi pomislio da ništa sada ne može i ne sme da pokvari ugled ove monarhije, ali kao što kaže stara engleska poslovica – Think again.
Pavle Zović voli Srbiju (koliko je to moguće), da ponekad nešto napiše i to podeli sa drugima. Uživa u životu i to želi svakome!
