U oblasti pirsinga, ističu se tri važna pitanja – jedno se tiče stila, drugo predrasuda koje u Srbiji prate ovaj trend, a treće i najvažnije, stručnosti, odnosno zdravstvene bezbednosti i uslova u kojima se nakit ugrađuje. Odgovore na ova pitanja, dao je vlasnik studija “MANIC Belgrade”, Petar Končar.
WANNABE MAGAZINE: Pirsing spada u oblast body arta, kao i tetovaža, dakle, radi se o umetničkom ukrašavanju tela, koje je, međutim, trajno.
Možete li da opišete profil osobe koja želi pirsing? Da li pirsing i tetovaža idu zajedno, odnosno, da li oni koji vole da ukrašavaju svoje telo umetničkim crtežima obično imaju i pozitivan stav prema pirsingu i obrnuto?
PETAR KONČAR: Moje mišljenje je da pirsing ne spada pod body art, niti bi trebalo da bude u istoj kategoriji kao tetovaže. Umetničko ukrašavanje tela pirsinzima se radi, ali u izuzetno retkim slučajevima (performansi, modne revije…). Pre bih uvrstio današnju pirsing scenu u lifestyle ili čak beauty scenu – ukoliko govorimo o ukrašavanju, onda je isključivo u svrhu ulepšavanja ili izražavanja ličnog stila kroz vrstu nakita koji nosimo na određenim delovima tela. Pirsing nikako nije nešto što je trajno na našem telu. Nakit uvek može da se skine i vremenom će probušeno mesto da zaraste.
Profil ljudi koji nose pirsinge se dosta promenio u poslednjih desetak godina. Nekada su pirsinzi bili isključivo deo odredjenih supkultura i raznih alternativnih scena. Time se iskazivao bunt i određena muzička pripadnost. Danas pirsinge nose svi – neki iz istih razloga kao ranije, a neki iz čisto estetskih razloga, vođeni trendovima, sa željom da istaknu ili ulepšaju određeni deo tela ili lica…
U MANIC studiju smo razdvojili tattoo i pirsing i smatram da ta dva sve manje idu zajedno, tako da smo se fokusirali isključivo na pirs. Uglavnom osobe koje vole tattoo vole i pirsinge, međutim ovo nije uvek slučaj. Često su nam klijenti osobe koje uopšte nemaju tetovaže, ali vole pirsinge i na ovaj način se ulepšavaju. S druge strane, puno je onih koji vole tetovaže, ali imaju odbojnost prema pirsinzima.
WANNABE MAGAZINE: Šta je ono što se smatra lepim i seksi iz perspektive ugradnje nakita u različite delove tela? Postoje li neki svetski standardi, ili je to za svakoga individualno?
PETAR KONČAR: Ovo je potpuno individualna stvar, ali naravno svetski trendovi dosta utiču na to šta se smatra seksi, lepim ili čak društveno prihvatljivim.
WANNABE MAGAZINE: Od kakvog materijala se proizvodi nakit? Da li vaši klijenti donose svoj nakit, koji žele da im se ugradi, ili vi imate svoju ponudu? Da li kvalitet nakita zavisi od materijala i koja se vrsta nakita najviše traži?
PETAR KONČAR: Što se tiče materijala pirsing nakita, bar u Srbiji, ljudi nisu dovoljno informisani o prednostima i manama istih. Kao i u svim oblastima, u pirsing industriji vremenom se uviđaju mane starog i proizvodi se nakit od novih materijala. Nekada se koristio takozvani hirurški čelik, međutim, u praksi se pokazalo da takav čelik sadrži minimalnu dozu nikla u sebi koji kod malog procenta ljudi može da izazove alergijsku reakciju. Iz tog razloga danas je standard titanijum, posebno namenjen za ugradnju u ljudsko telo. U mom studiju isključivo koristimo nakit od titanijuma pri bušenju pirsinga. Takođe, ne prihvatamo nakit koji donose klijenti, jer u tom slučaju ne možemo da garantujemo za materijal i sterilnost istog, koji u velikoj meri može da utiče na pojavu ozbiljnih komplikacija pri zarastanju.
Izvor fotografije: Privatna arhiva
WANNABE MAGAZINE: Kada su u pitanju svetski modni trendovi, uključujući i pirsing, ova tema odavno više nije tabu – dok je u Srbiji sasvim drugačije. Nakit vidljiv na neuobičajenim delovima lica i tela, pa čak i na ušima, izaziva etiketiranje. Kakva su vaša iskustva? Ima li i u tom etiketiranju rodne podele, odnosno, kako se gleda na muškarce, a kako na žene koje nose pirsing.
PETAR KONČAR: Godinama unazad u Srbiji i regionu postoji trend bušenja ušne rese, ali ukoliko govorimo o pirsingu koji je samo centimetar ili dva iznad te klasične pozicije već smo zašli u tabu, “afričko pleme” i mnogobrojne negativne konotacije. Iako zvuči nerealno, kod nas su i dalje devojke sa pirsingom okarakterisane kao “nemoralne”, a muškarci kao problematični i na margini. Mislim da promenom svetskih trendova i naši ljudi polako menjaju ove stereotipne stavove.
Izvor fotografije: Privatna arhiva
