Najumnija žena 20. veka, prva žena akademik u srpskoj istoriji (redovni član SANU-a od 14. novembra 1950. godine), književnica, radila je i kao nastavnik (Srpske više devojačke škole u Pančevu, a potom i ženske škole u Šapcu, i u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu), studirala je pedagogiju i književnost, ali su je i interesovale i prirodne nauke, kao i filozofija koju je doktorirala u Nemačkoj, 1922. godine.
Poput Nadežde Petrović, sestre poznatog nam pisca Rastka, koja ostaje upamćena u srpskoj i evropskoj istoriji kao slikarka, Isidora, će otići u rat da pomogne srpskom narodu i do povlačenja srpske vojske 1915. ostaje na frontu kao bolničarka.
U istoriji srpske, ali i evropske književnosti, Sekulić ostaje upamćena kao esejista koji je pisao o mnogim našim pesnicima: Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Đuri Jakšiću, Milanu Rakiću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću.
Jovan Deretić u “Istoriji srpske književnosti” piše da je Isidora Sekulić prva velika žena srpske književnosti
Prvo svoje delo “Saputnici” objavljuje 1913. godine, nakon čega putuje u Norvešku i 1914. objavljuje i “Pisma iz Norveške”, putopis u kome otkriva prirodne lepote ove zemlje, ali i težak položaj njenih ljudi, koje odlikuje istrajnost, hrabrost i jačina, sposobnost da u okrutnim uslovima ipak uspevaju pronaći smisao svoga bitisanja i razlog za borbu i osmeh. Ona govori i o istoriji Norveške, političkim prilikama, jeziku, doktorima, uslovima za rad, ali i o ženama, onim usamljenim koje, iako same, bez muške zaštite čitavog života, uspevaju da prkose sudbini koju im je nanela negostoljubiva sredina iz koje često pobegne svako kome se pruži prilika ne uspevši da podnese tišinu i usamljeništvo koje u tim predelima vlada.
Žene su, naime, ostale “stare devojke” iz nekoliko razloga: rađalo se više ženske no muške čeljadi, muškarci su bežali sa tih prostora češće no lepši pol. Te “stare devojke” je odlikovala hrabrost, bile su vredne, i najzrelije upravo u toj svojoj slobodi, i često bolje snabdevene od njih0vih udatih drugarica. Isidori se dopalo što su te žene bile jače od svoje nevolje, što se ne grizu u zavidljivosti i što traže smisao, a ne izgled stvari. Ono što daje posebnu draž ovom putopisu jeste i činjenica da je u njemu utkana jedna istorijska slika Norveške, slika koju možemo lako uporediti sa današnjom i uvideti koliko je jedan narod sa takvim lepim osobinama uticao da njihova zemlja i država napreduje za tako relativno kratak period.
U svom velikom i svestranom opusu Isidora je ostavila i ljubavni roman “Đakon Bogorodičine crkve” (1919), zbirku pripovedaka “Kronika palanačkog groblja” (1940), “Zapisi” (1941), zbirku eseja “Analitički trenuci i teme” (1941), “Zapisi o mome narodu” (1948), “Njegošu, knjiga duboke odanosti” (1951), “Govor i jezik, kulturna smotra naroda”.
Isidora Sekulić prva žena Srpkinja redovni član SANU-a
Inspiraciju ili potrebu da napiše “Kroniku palanačkog groblja” Isidora nalazi upravo na zemunskom pravoslavnom groblju gde su od 1900. godine počivali njen otac i brat, te je ona ovo tiho mesto često posećivala, a tu se i sprijateljila sa grobarom Nikolom. Ovaj stari grobar i Isidorin prijatelj, bio je poznavalac istorije mnogih zemunskih porodica i sudbina ličnosti koje su tu počivale, a svoje priče rado je delio sa Isidorom. Naša spisateljica je sve beležila u tzv. crnu svesku, a nju je i spalila pred smrt. Naravno, pre spaljivanja sveske, sve priče starog grobara Nikole pretkala je u jedno od svojih najboljih ostvarenja, u delo “Kronika palanačkog groblja”.
Interesantan je detalj iz Isidorinog života u vezi sa putovanjima. Naime, ona je veoma volela da provodi dane posećujući razna mesta, te je tako bila u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Skandinaviji, Rusiji, Maloj Aziji, Africi. U Maroko je išla ugljarskim brodom, jer je “volela da putuje kako putuju siromašni ljudi, kao što je ona”.
Uskoro i o Nadeždi Petrović…
Maja Panajotović je veliki sanjar! Voli ceo svet! Zaljubljena je u prirodu, obožava životinje, tufne, bubamare. Ne može da zamisli dan bez šoljice kafe, dragih osoba i knjige! Voli da drugima izazove smešak i smatra da je to njen smisao – činiti svet srećnijim i lepšim mestom!
