Štednja novca je neophodan element njegovog gomilanja, i uvećanja uz pomoć ulaganja. Ipak, iako svesni ove činjenice, većina ljudi u potrošačkom društvu prosto ne uspeva da štedi.
Ako izuzmemo egzistencijalne potrebe, većina ostalih stvari na koje trošimo novac, često nije neophodna, dok i minimalna štednja može mnogo značiti u dužem periodu, najpre zbog toga jer nagomilan novac stvara osećaj sigurnosti.
Navodimo vam nekoliko razloga koje ljudi najčešće navode kao opravdanja jer ne štede, a odmah zatim ih i pobijamo.
“Ne zarađujem dovoljno novca da bih štedeo”, jedno je od najčešćih opravdanja koje većina ljudi koristi. Ono može biti sasvim opravdano, uzevši u obzir činjenicu da mnogi ljudi žive na minimalnim platama koje im jedva pokrivaju egzistencijalne potrebe. Ipak, za mnoge, to što im na kraju meseca ne ostaje više novca, nikako nije dobar argument u prilog izbegavanja štednje. Zapravo, ogroman broj ljudi troši novac na nezdravu hranu, kablovsku televiziju, impulsivnu kupovinu ili izlaske. Naravno da ne treba da se odreknete baš svih ovih zadovoljstava, ali je ipak važno odreći se nekih, koje vam zaista nisu prioritetna u životu, i ostaće vam nešto novca koji možete ostaviti sa strane.
“Stanje na berzi je jako loše” ili “Banke su nesigurne” su loša opravdanja. Najpre, stanje na berzi može varirati, tako da se ulaganja u ovom smeru, u dugom roku ipak najčešće pokažu kao dobra, a banke su najčešće vrlo pouzdane i možete čak i uvećati svoju štednju, štedeći u banci. Na kraju krajeva, čak i ako ne verujete institucijama dovoljno da biste njima poverili svoj novac, ništa vas ne sprečava da svoju malu ušteđevinu čuvate na nekom sigurnom mestu u svojoj kući.
“Imam previše dugova da bih štedeo” najčešće je besmisleno opravdanje. Umesto da iz starih dugova ulazite u nove, baš onda kada ste u kreditima ili dugovima treba da se ekstremno fokusirate na oslobađanje od te stege i štednju tako što ćete se odreći svega nepotrebnog, bar dok se ne vratite u stanje finansijske ravnoteže.
“Štedeću kasnije, kad mi plata bude veća“, opravdanje je koje nema previše smisla. Naime, vaša plata će se najčešće, sem u slučaju da napredujete na poslu, povećavati u skladu sa fluktuacijama cena na tržištu, tako da, ukoliko se budete oslanjali na ovo, najčešće nikada nećete početi da štedite.
“Nikada ne bih mogao da uštedim novac koji će mi promeniti život” je opravdanje koje se zasniva na potpuno pogrešnom načinu razmišljanja. U svakom trenutku života vam i minimalna suma ušteđenog novca može mnogo značiti. Ukoliko i ne možete da uštedite dovoljno da kupite automobil ili pokrenete posao, mninimalna štednja obezbediće vam osećaj finansijske sigurnosti, koji je od neprocenjivog značaja.
Nadamo se da će vas ovaj tekst navesti da počnete da štedite novac i usmeravate ga ka dugoročnijim ciljevima i potrebama. Jednog dana ćete biti vrlo zahvalni sebi na tome.
