Modna fotografija predstavlja posebnu vrstu fotografije, koja u sebi objedinjuje umetnost i dokumentarnost. Rolan Bart (Roland Barthes) u svojoj knjizi “Sistem mode”, govoreći o modnoj fotografiji, naziva svet pozornicom. Ta pozornica može biti transformisana zavisno od “predstave” koju želimo da prikažemo, što dozvoljava modnoj fotografiji da u svom teatralnom maniru hoda po tankoj liniji između ozbiljnog i razigranog. Bart opisuje modnu fotografiju kao egzorcizam u kom je sve namešteno da izgleda ekstravagantno, kako bi odevni predmet izgledao kao jedini realan i ubedljiv deo slike.
U svojoj knjizi, Bart identifikuje tri tipa modne fotografije.
Prvi tip je doslovno predstavljanje odeće, kakvo srećemo u katalozima i lookbook-ovima. Kada je ovaj tip fotografija u pitanju, akcenat je isključivo na odeći. Poze su jednostavne, pozadina monotona i najčešće jednobojna, nema karaktera niti priče. Ovakve fotografije mogu biti snimane i na otvorenom, ali bez rekvizita i sa zamućenom pozadinom, kako bi pažnja ostala na garderobi. Svrha kataloga i lookbook-ova jeste da nam pruže funkcionalne informacije o odeći i detaljima, i da nam, na kraju, sve to i prodaju. Sve ovo, ipak, ne treba da nas zavara i navede da pomislimo da ovakve fotografije ne mogu biti kreativne. Naprotiv, one mogu biti izuzetno sofisticirane.
Drugi tip je editorijalni. Editorijali su niz romantiziranih fotografija povezanih jedinstvenom pričom. Modeli su postavljeni u situacije iz stvarnog života, imaju ličnost i karakter, i na ovim fotografijama oni žive svoj bajkoviti život. Editorijali ponekad redom prikazuju odeću za svako doba dana, počevši od jutra i, recimo, odeće za posao, a završavajući sa večernjom toaletom. Šminka je jača, a prisutno je i mnogo modnih dodataka, od nakita i torbica do šešira. Garderoba koju modeli nose na neki način je povezana sa okruženjem, i sve zajedno je stilizovano tako da šalje snažnu poruku i ostavlja utisak na posmatrača. Ono što, između ostalog, karakteriše ovaj tip fotografije jeste izvesni kontinuitet koji postoji kada su garderoba i poze u pitanju. Teme editorijala mogu biti kupaći kostimi ili elegantna odela za posao, ali nikako sve to izmešano.
Treći tip su pomalo apsurdne fotografije visoke mode. Za razliku od prethodnog tipa, ovakve fotografije nisu romantizirane, niti imaju priču. Naprotiv, ovde srećemo neuobičajene situacije, elementi fotografije su u neočekivanom međusobnom položaju, i zajedno kreiraju apsurdnu scenu. Za ovaj tip fotografije koriste se izuzetno visoki modeli, manekenski građeni, proporcija kakve se izuzetno retko sreću među “običnim” ljudima. Garderoba je ekstravagantna i često stilizovana onako kako se ne očekuje da se u stvarnosti i nosi, a sve sa ciljem ostavljanja snažnog, dramatičnog utiska. Poze su izuzetno ekstravagantne, a često se kombinuju sa smirenim izrazima lica, čineći kontradikciju. Svaki delić ovakve fotografije, od šminke, preko poze, do modnih dodataka, pažljivo je osmišljen i čitava slika bi se “raspala” ako nešto ne bi bilo na svom mestu. Svaki naizgled mali i nebitan detalj ima izuzetno važnu ulogu u ovakvom organizovanom haosu.
Bart je ovakvu podelu opisao pre 50 godina, ali ona je i dalje aktuelna. Analizirajući modne fotografije koje viđamo u časopisima, to možemo i sami dokazati. Međutim, pošto se svet mode izuzetno brzo menja, a konzumenti sve brže postaju zasićeni novim sadržajima, očekivano je da i modne fotografije počnu da izlaze iz ovako definisanih okvira. Stoga možemo naići na modnu fotografiju koja u sebi objedinjuje dva ili čak sva tri opisana tipa.
Dobar primer je editorijal sa Šarlot Fri (Charlotte Free) u glavnoj ulozi, urađen za magazin “Wonderland”. Pozadine, iako eklektične i šarene, imaju šablon, a fotografije izgledaju kao da su uzete iz malo ekstravagantnijeg kataloga. S druge strane, na njima ipak možemo videti i priču koja fotografije povezuje u jedinstvenu celinu karakterističnu za editorijale. Takođe, prisutno je i dosta modnih dodataka. Na kraju, ove fotografije sadrže neočekivane detalje, a garderoba je ekscentrično stilizovana, što predstavlja odliku fotografije visoke mode.
Aleksandra Skorupan je ekonomista na papiru a u duši umetnik. Najlakše se izražava kroz fotografiju i pisanu reč, i veruje da imaju podjednaku moć. U slobodno vreme vodi modni blog Microcosmos.