Prvi deo možete pročitati ovde.
Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway)
Među piscima posebno poznat kao odan alkoholu, Hemingvej je bio podjednako lud za pisanjem, mohitom, rumom i apsintom. Pod dejstvom apsinta navodno je napisao i “Za kim zvona zvone” (For Whom the Bell Tolls), a u istoimenoj knjizi postoji i rečenica u kojoj opisuje dejstvo na jednog junaka:
“Sve stvari koje je voleo i zaboravio vraćale su mu se kad bi okusio taj neprovidni napitak, gorak napitak tečne alhemije koja je umrtvljivala jezik, zagrevala mozak, zagrevala stomak, menjala ideje.”
Ovaj genijalan pisac, između ostalog, o danima ispunjenim alkoholom svojevremeno je rekao: “Ponekad poželim da sam kroz ta vremena prošao trezan da ih se mogu sećati, ali, opet, da sam bio trezan, ona ne bi bila vredna sećanja.”
Hemingvej nije bio usamljen u opijanjima. I njegovi junaci su voleli da “cugnu” i nisu to činili tek dramatičnog zapleta radi, već je alkohol bio jedan od načina da između sebe i sveta postave “zid”. Može se samo nagađati da li je i sam autor alkohol koristio da bi pobegao od sveta koji ga je gušio. Činjenica da je bolovao od depresije tek bi mogla da ide u prilog tome. Upravo posle napuštanja mentalne bolnice, u kojoj se zbog dugogodišnje depresije i našao, Hemingvej je izvršio samoubistvo, ostavljajući iza sebe čitavo bogatstvo brojnih književnih dela.
Doroti Parker (Dorothy Parker)
“One more drink and I’ll be under the table,
two more drinks and I’ll be under the host.”
Iako kod nas nešto ređe pominjana, fantastična, liberalna književnica i kritičarka, Doroti Parker, javnost je, osim pisanjem (zbog kog je bila i jedna od najcenjenijih ženskih pisaca svog vremena) osvajala duhovitošću, ali ostala je poznata i po aferama sa ženama.
Njen naizgled vedar duh nosio je i duboko suicidnu notu, te je dva puta pokušala samoubistvo, a sklonost ka alkoholu pratila ju je celog života, da bi naposletku, nakon potpune utopljenosi u alkoholizmu, umrla od srčanog udara.
Amadeo Modiljani (Amadeo Modigliani)
Okrenut boemskom životu, Modiljani je osim alkohola konzumirao i hašiš, a priča se da se, u pijanom stanju, povremeno skidao go na socijalnim okupljanjima.
Bremeniti, boemski život, prikazan i u filmu “Modiljani” (Modgiliani), okončao je rano, u trideset petoj godini, od tuberkuloze čiju je prisutnost alkohol dodatno pogoršavao. Radovi koje je ostavio iza sebe, sa ili bez burbona na njima, oduzimaju dah još i danas.
Oskar Vajld (Oscar Wilde)
Oskar Vajld je u jednoj prilici zapitao postoji li uopšte razlika između čaše apsinta i zalaska sunca.
“Prvi stadijum opijanja apsintom nije ništa posebno. U drugom vam se počnu priviđati čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stadijuma i tada ćete videti stvari koje želite videti – prekrasne, neopisive stvari.”
Pisac koji je “oživeo” Dorijana Greja nije bio zavistan od alkohola, već je bio duboko odan hedonizmu celog života, o čemu i pomenuta knjiga umnogome svedoči.
Među imenima onih koji su bili skloni čestom “cuganju” nalaze se i Jesenjin (Sergei Yesenin), Đura Jakšić, Bodler (Charles Baudelaire), Tin Ujević, Dženis Džoplin (Janis Joplin), Hendriks (Jimi Hendrix), Mika Antić, Momo Kapor, Betoven (Ludwig van Beethoven), Dostojevski (Fyodor Dostoevsky), Dikens (Charles Dickens), Fokner (William Faulkner), Stiven King (Stephen King) itd, a u javnosti su ostale poznate i navodno poslednje Bogartove (Humphrey Bogart) reči: “Nikad nisam smeo preći s viskija na martini”, te Londonov (Jack London) “Kralj alkohol”, Tompsonova (Hunter S. Thompson) gonzo-eksperimentisanja raznih vrsta i dr.
Ne pokušavajte ovo s opijanjem sami kod kuće. Nećete postati umetnik.
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga“ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.