#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Zašto smo toliko različiti?

Zašto smo toliko različiti?

Nekada davno živeli smo drugačije. Život se svodio na potragu za hranom i parenje u čoporima od oko 25 lovaca i skupljača. Sve veštine potrebne tada, da preživimo, prenosile su se formulom “s kolena na koleno” i formirale naš DNK. Pre tridesetak hiljada godina, rastao je broj naših primitivnih predaka usled proste operacije množenja. Mozak i telo evoluiraju, uspravili smo se i polako, kako ko, počeli da mislimo i svojom glavom. Tvrdimo da neki muškarci nisu napredovali od tog doba i potpisujem da nismo daleko od istine. Telo nam se i nije bitno izmenilo od tada, samo ga koristimo u druge svrhe. Izuzev, recimo, Novaka Đokovića i drugih ljudi koji koriste i telo i mozak, mnogi ne izlaze iz kuće, sede po kancelarijama i životare. Nije ni čudo što žene duže žive – više rade, psihofizički su aktivnije.

tako slicni a napredovali smo Zašto smo toliko različiti?

Tako slični, a evoluirali smo

Razlika koja postoji danas u pogledu muškaraca i žena uzrokovana je našim precima i njihovim načinom života.

Žene su čuvale decu, skupljale bobice, spremale hranu. Da bi preživele i olakšale sebi posao, družile su se, komunicirale i tako učvršćivale međusobne odnose. Pažnja im je bila usmerena na više stvari – nuna dete jednom rukom, čisti jazavca drugom, dok dovikuje saplemenici da stavi kafu, tako da su se osposobile za obavljanje više zadataka istovremeno – multitasking. Tako je i danas. Žene se druže u grupama, veoma im je bitno da budu prihvaćene. Sređuju se, lickaju, mackaju i čerupaju, biraju što boljeg frajera, posao. I sve to zbog drugih žena. Dragi muškarci, ženama je bitno šta druge žene misle, prioriteti su u pitanju. Žene pokušavaju da princip druženja sa drugim ženama upotrebe na muškarcima i tu greše. Morale smo izmišljati sebi obaveze i analizirati hiljadu stvari ne bi li popunile vreme, a oni ne. Nama je potrebna priča, zbog bliskosti i učvršćivanja veza. Kada im ispričamo kako je protekao dan, požalimo se ili tako nešto, oni će skočiti da reše problem. Bez suvišne priče. To im je u krvi. Mi ćemo se uhvatiti za glavu i misliti da hoće da nas skinu sa dnevnog reda.

A muškarci? Kao i pre, tako i sada, žele biti glavni u plemenu (društvu, na poslu, u kraju, gde god). Njihov osnovni i primarni cilj bio je pronaći i uloviti nešto za jelo, nakon jela valjati se se ženama po travi, kamenju i nekako su se tu i deca pojavljivala sporadično. Nisu tako brzo razvili komunikaciju, jer im nije ni bila potrebna. Prošlo je poprilično vremena dok su stariji shvatili da mogu te mlađe obučiti i poslati u lov, da se ne valjaju okolo, valja toliku decu prehraniti. Te su ih trenirali, da bi oni odmarali, izdavali naređenja i valjali se sa tim istim ženama. Vremenom su već shvatili da što bolji lovci postaju, to ih više cene, jer donose više hrane i mogu da biraju žene. Pretpostavljam da je to bio i osnov komunikacije između muških pripadnika plemena, da je bilo drukčije sumnjam da bi do dana današnjeg progovorili. Hvala seksu!

Tako se razvio i osećaj konkurencije, koji ni danas ne jenjava, u svim sferama. Današnji muškarci i dalje takmičarski nastoje da budu što bolji, produktivniji, ne toliko da imaju novca koliko da budu na boljoj poziciji, a da se ne lažemo, to stvarno povlači da mogu da biraju žene (seks). Danas to nije tako lako, tako da oni pribegavaju nečem iskonskom, a to je – preterivanje, hvaljenje, preuveličavanje, laganje. Naravno, preci su i za to krivi. Sve je to duboko usađeno, srećom, socijalizacija ih je zahvatila, pa možemo sa njima prozboriti i koju normalnu. Sa druge strane, nije nam ni lako da razdvojimo proste vikače i lovce. Ipak, ne možemo zanemariti te porive, koje jasno uočimo kada ih obuzme nagon za parenjem, opstankom, dominacijom. Primitivno ili ne, žene i dalje na to padaju.


Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavlja, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer zaboravlja… Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. I dalje ne zna šta će biti kad poraste.

Editors choice