1/3

Često prozivam muškarce. Za slabost, sebičnost, inertnost, površnost, prevrtljivost, neverstvo, laganje i verovatno još koješta.

I stalno se preispitujem. Da li generalizujem, da li je moje iskustvo relevantno i da li je iskustvo žena u mom okruženju statistički dovoljno da moj stav odražava ženski stav. Žensku muku sa muškarcima, tačnije rečeno.

Mislim, zašto bi mi loše mislile o njima, ako nemamo razloga?

Zato što smo glupače, koristoljubive kučke, nerealne sanjalice?

i 11731 A šta vi činite da mi steknemo bolje mišljenje o vama?

Pa dobro, u nekoj meri jesmo.

Onoliko koliko je glupo očekivati ravnopravno partnerstvo, onoliko koliko je koristoljubiv zahtev da on zarađuje makar koliko i mi i onoliko koliko je nerealno sanjati o ljubavi.

Barem svakog drugog dana javi mi se neka žena i kaže mi kako je čitajući neki moj tekst osećala kao da gledam njene misli i poznajem njen život, da sam artikulisala baš ono što ona misli i oseća ili da sam pisala o problemu koji je muči.

I to mi beskrajno mnogo znači, jer ja te žene ne poznajem, a one kažu (misle i osećaju) isto što i sve one koje poznajem.

Isto što i ja.

Editors choice