Očekivanja:
Ne, nisam očekivao da saznam da li je Šekspir (Shakespeare) bio neko ko zapravo nije postojao. Ili je postojao, ali, zapravo, bio nepismen. Ili je postojao, ali, zapravo, bio glumac i notorni alkoholičar. Šta ako je Šekspir zapravo bio vitez, plemić, trgovac, umetnik, niko i ništa? Zar je bitno? Osoba koja se krije iza ovog imena, iza vanvremenskih dela koja će teško ikada biti prevaziđena, i iza reči koje će teško ikada biti zaboravljene, je neko ko zaslužuje divljenje čitavog čovečanstva.
Tri ruže Tjudora u ime mog iščekivanja “Anonimusa”.
Muzika:
Retko, ali zaista retko se desi da me priča filma toliko ”usisa” u sebe, da ni ne primetim ništa osim te iste priče, pa čak toliko i da ne primetim muziku koja prati tu istu priču. Primetio sam i ples, i borbe i siguran sam da je bilo nekakve muzike, ali mislim da su me reči velikog pisca načinile gluvim za muziku. Izgleda da taj čuveni Šekspir, ma ko on bio, zaista ume da zavlada, čak i čovekom, pa čak i samo rečima.
Seks i romantika:
Seks? O da, seksa ima. Pogotovu za kraljicu Elizabetu. Zapravo, pokušavam da se setim s koliko različitih muškaraca je imala sinove. Nije ni bitno. Seks je tu, pred očima, prožet dirljivom poezijom Šekspira, prožet strašću i misterijom, zavodljivim plesom i ”ašikovanjem” u dvorskim kuloarima. Da li je potrebno reći još nešto više na ovu temu, ako znamo da je dotični anonimni gospodin napisao najizvođeniju ljubavnu tragediju svih vremena?
Četiri mača dignuta u vazduh i poklič ”God save the Queen!”
Gratis i ekstra momenti:
Krenuvši od kadrova starog Londona pod snegom, sa sve zaleđenom Temzom, preko celokupne kostimografije i scenografije, pa sve do glume likova u ovom filmu, sve zaslužuje pohvale. Ipak, to je samo dodatno potpalilo moje oduševljenje ovim filmom. Najveći utisak svakako ostavlja univerzalna duša pesnika, koja je tu u svakom trenu filma, u svakom kadru, svakom dijalogu aktera. Odanost rečima, kao najjačem oružju koje je čovek ikada podigao ne bi li branio ili napadao, ne bi li čuvao ili osvajao, ne bi li pobeđivao ili gubio. Jer reči su zmajevi koji lete zarobljeni u grudima ljudi i čekaju pravi tren da se vinu u slobodu.
Pet bačvi piva za pijane glumce na Šekspirovoj pozornici!
Utisak nakon odgledanog filma:
Izašao sam iz priče koja je delovala kao bajka. I sve oko mene i dalje je delovalo kao bajka. Ili sam ja i dalje bio u priči? Možda je ovaj grad u magli samo još jedna velika pozornica. Možda i dalje glumimo. Koji je moj tekst? O ne, zaboravio sam šta treba da kažem. Brzo, brzo, dajte mi nešto od Šekspira.
”Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.”
I dalje mi u glavi odzvanja: ”Pet bačvi piva za pijane glumce na Šekspirovoj pozornici!”
Nemanja Lukić, turista sa lažnim pasošem, nigde ne putuje bez cigareta i spiska knjiga koje bi trebalo da pročita. Zavisnik od nesnosne buke koja dopire iz njegovih slušalica. Neki misle da ume da crta i da je levoruk, ali to su samo neproverene glasine. Omijeni hobi: razbijanje šablona. Životni moto: “Ja da se zaljubim? Nemoguće!” Najveći životni neuspeh: zaljubio se sedam sekundi nakon izgovaranja prethodne rečenice.
