Emotivno bacanje pegle po muškarcima, samo zato što si se smučila sebi, jer si se potrošila u najpovršnijim kontaktima sa onima do kojih zapravo, nisi ni mogla da dopreš na nivou ljudskosti i ljubavništva, jer faza promiskuiteta minira svako udubljivanje.
Posle bulimične faze dolazi svetačka faza. Pokajanje. Krstiš se i čudiš. I postiš, bogami. Dosta kasnije, kad prevaziđeš mučninu i kad se sabereš, počinje faza prosvetljenja. Kontempliraš i čistiš se od otrova. Preispituješ se. Povlačiš optužbe upućene muškarcima koji samo hoće da te iskoriste i tražiš uzroke i odgovore u sebi. I dolaziš do besa. Kome si htela da se osvetiš? Koga da poraziš svojim ponašanjem? Koga da ućutkaš, zgraneš, kazniš?
Mislim na sve one budale unutar tebe, koje ponekad otkriješ kad tražiš bilo koga i bilo kakvo zadovoljenje, koje promiskuitet ipak ne može da ti pruži.
Pa, ako si ikada pomislila da menjajući muškarce tražiš onog pravog, kad ti se promiskuitet smuči, shvatićeš da na ovaj način nikoga nisi mogla da pronađeš – osim fragmenata svoje sluđene ličnosti, koja vapi za integracijom.
I zato, sledeći put kad te besmisao pritisne poput nadgrobne ploče, nemoj ići u život. Nego posegni još dublje ispod tog kamena – možda iskopaš još neku budalu koju do sada nisi ukrotila i prevaspitala.
Aleksina Đorđević
