Priča o Džejn (Becoming Jane)
Ja sam jedna od onih užasnih devojaka koje su odgledale gotovo sve filmove o Drugom svetskom ratu. Ljubavne nisam ni priznavala za filmove. A onda su me mama i tata odveli na premijeru filma “Perl Harbur” (Pearl Harbour) u Sava Centar i tada je započela moja strašna sudbina. Od tada, pa do dana današnjeg, film nije film ako se ne potroši kutija maramica. Moja najbolja drugarica imala je tu nesreću da gleda sa mnom Priču o Džejn (Becoming Jane), 2.11.2007. na Sinemaniji (Cinemania) u Sava Centru. Stoički sam se držala i tiho jecala, međutim naišla je ona scena (oni koji su gledali znaju vrlo dobro koja) kada sam izgubila obzir za pristojnost i počela da plačem na sav glas. Zatim su i žene oko mene počele da plaču, a muškarci da se preznojavaju.
P.S. Volim te (P.S. I Love You)
Jedan od retkih slučajeva kada sam bila zahvalna svojoj tvrdoglavosti jeste taj kada sam odbila da gledam ovaj film u bioskopu. Ne preterujem kada kažem da sam se već u desetom minutu filma pretvorila u vodoskok. Da nisam jedina, potvrdile su mi drugarice. Nekako je postao uslovni refleks da na pomen tog filma počnem da jecam. A Irska je postala obećana zemlja.
Beležnica (Notebook)
E, ovo je već klasik i ne želim da ga skrnavim rečima. Jednostavno, ako niste, obavezno ga pogledajte. Ovo je jedan od prvih “novijih” filmova koji je povećao prodaju maramica za 100%.
Fontana (The Fountain)
Pre dve godine sam se zeznula i zamolila druga koji je bolesni filmofil i gleda samo drame (kao i ja) da mi preporuči neki dobar film. Proklinjem ga dan danas zbog ovoga. Ali, ako vam je potrebno da se pošteno isplačete i pročistite, znate šta da radite.
Život u ružičastom (La Vie En Rose)
Tragična priča velike Edit Pjaf (Edith Piaf) koju je sjajno iznela predivna Marion Kotijar (Marion Cotillard). Film ispunjen prelepom muzikom, tragičnom ljubavlju, magijom, istorijom i dramom. Preporuka je da imate čašu crnog vina uz sebe, maramice svakako i, ako pušite – mnogo cigareta.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i s toga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’