Dok je 1941. godine svet bio u ratu, Amerika se držala po strani, zauzimajući neutralan stav prema nacizmu. Bombardovanje Perl Harbora (Pearl Harbor) bio je prelomni trenutak koji je doprineo tome da Amerika napokon izabere stranu i pridruži se borbi protiv nacista. Istovremeno, Holivud počinje da snima propagandne ratne filmove, od kojih je danas većina zaboravljena. Jedan od izuzetaka je klasik Majkla Kurtisa (Michael Curtiz), “Kazablanka” (Casablanca).
“Kazablanka” je divna crno-bela maštarija, smeštena u istoimeni grad koji je u vreme Drugog svetskog rata bio neokupirana teritorija Afrike. Njom su vladali Francuzi, kojima su, zapravo, vladali nacisti. Deo Francuza je, ipak, vodio tajni pokret otpora protiv nacista. Evropljani su dolazili u Kazablanku kako bi pobegli od užasa rata i sigurno prešli u Ameriku. Ratna politika bila je glavna tema u ovom gradu i svako je morao izabrati stranu. Amerikanac Rik (Rick) vodi noćni klub u Kazablanki i živi po kodu “ne polažem svoj život ni za koga”, ali ga moralni osećaj za dobro i loše primorava da se i on pridruži borbi protiv nacista tako što će žrtvovati svoju ljubav prema prelepoj Ilsi (Ilsa). Kroz lik Rika metaforično je prikazana Amerika pre ulaska u rat.
Hemfri Bogart (Humphrey Bogart) ulogom Rika srušio je imidž negativca koji je imao u filmovima i dobio titulu romantičnog heroja
“Kazablanka” je film koji, iako sniman u najboljoj produkciji, nije pretendovao da bude veliki film, ali je ipak osvojio Oskara za najbolji film, scenario i režiju. Kako su godine prolazile, popularnost “Kazablanke” je samo postajala veća, a jedini konkurenti za mesto najboljeg američkog filma su “Građanin Kejn” (Citizen Kane) i “Kum” (The Godfather).
Ključni uspeh “Kazablanke” je romantična priča bez uobičajenog srećnog završetka i suptilna antiratna poruka. Takođe, tu su i dve ikone zlatnog doba Holivuda, Hemfri Bogart i Ingrid Bergman (Ingrid Bergman) u glavnim ulogama. Likovi Rika i Ilse bili su pisani imajući njih na umu. Zato je verovatno i teško zamisliti druge glumce u ovim ulogama, a ne zapitati se da li bi Rik bio tako kul i muževan, a Ilsa tako ženstvena i ranjiva.
“U Kazablanki nisam činio ništa što ranije nisam, ali kada bih se zagledao u lice Ingrid Bergman, koja kaže da me voli, najednom bih postao romantičan. Ko ne bi?”, Hemfri Bogart
“Kazablanka” je jedan od retkih filmova iz četrdesetih godina čiji dijalozi i danas zvuče neverovatno sveže. Proglašen je i za najcitiraniji film svih vremena, tako da i oni koji ga nisu gledali sigurno su čuli većinu citata u drugim filmovima.
Ingrid Bergman (Ilsa) moli pijanistu da svira njenu i Rikovu pesmu - “You must remember this, a kiss is just a kiss...”
Filmovi koji su snimani nakon “Kazablanke” su, ipak, ostali na citatima iz ovog filma. Nijedan film nije ni izdaleka pokušao da snimi priču sličnu “Kazablanki”, ako izuzmemo zasluženo nezapažene filmove kao što su: “Havana” (Havana), “Koboblanko” (Coboblanco) i “Bodljikava žica” (Barb Wire), futuristička verzija “Kazablanke” sa Pamelom Anderson (Pamela Anderson) u glavnoj ulozi.
Naslovna numera filma, “Kako vreme prolazi” (As Time Goes By), pesma je Luja Armstronga (Louis Armstrong) i verovatno ste je čuli u većini romantičnih filmova, kao i na početku svakog filma Warner Bros kompanije.
Kako vreme prolazi i pravi romantični filmovi postaju retkost, “Kazablanka” nam uvek ostaje kao podsećanje na dobra stara romantična vremena i doba kada je za filmsku magiju bio potreban samo osmeh Ingrid Bergman.
Melanholična scena rastanka Rika i Ilse
Nevena Ilić – pravnik i self-described nerd. Pesnik u pokušaju, ljubitelj vintage stvarčica, kiše, Londona i filmova iz zlatnog doba Holivuda koji su zaslužni za njen neizlečivi idealizam. Zlatno pravilo: “Keep the circus going inside you, keep it going, don’t take anything too seriously, it’ll all work out in the end”.
