Američka adaptacija svetski poznate trilogije “Milenijum”, koju je napisao Stig Larson (Stieg Larsson), tačnije njegove prve knjige, imala je sve preduslove da bude uspešna; savremenu, univerzalnu krimi-priču, nasilje, krv, seks, borbu za pravdu, bla bla… i režisera Dejvida Finčera (David Fincher), autora filmova “Sedam” (Seven) i “Borilački klub” (Fight Club). Ali, nije vredelo.
“Muškarci koji mrze žene” (The Girl with the Dragon Tattoo), kao prvi deo trilogije, govori o susretu Mikaela Blomkvista (Mikael Blomkvist) i Lizbet Salander (Lisbeth Salander). Blomkvist je poznati, sredovečni novinar koji objavljuje seriju tekstova u tabloidu “Milenijum”, čiji je suvlasnik, o nezakonitim radnjama tajkuna Hansa Erika Venerštroma (Hans-Erik Wennerström). Pošto sud, posle tužbe tajkuna da tvrdnje koje su iznete nisu tačne, donosi presudu u korist Venerštroma, Blomkvist se povlači iz tabloida.
Lizbet Salander je devojka sa tetovažom zmaja na telu. Istražitelj koji zna sve o Blomkvistu, pošto je bila angažovana da prikupi podatke o njemu. Mistična, prepuna pirsinga i pod nadzorom države (ima staratelja).
Blomkvista angažuje švedski industrijalac Martin Venger (Martin Vanger) da istraži slučaj ubistva koje se dogodilo pre četrdeset godina. Žrtva – Herijet, Martinova nećaka. Mogući osumnjičeni – svi iz porodice Venger, što nedvosmisleno govori o njenoj sjebanosti. U istrazi mu pomaže Lizbet Salander.
Mikael Blomkvist istražuje ubistvo nerešeno četrdeset godina
Danijel Krejg (Daniel Craig), glumac agenta 007, igra Blomkvista, a sama uvodna špica navodi na pomisao da ćete gledati najnovijeg Džejmsa Bonda. Krejg nije loše glumio, ali je Runi Mara (Rooney Mara), koja igra Lizbet Salander bolje odigrala ulogu gotik-ribe. Najmanje ubedljiv je Jorik van Vegeningen (Yorick van Wageningen), u sporednoj ulozi trenutnog staratelja Lizbet Salander, Nilsa Bjurmana (Nils Bjurman). Rola sadiste i silovatelja bila je, čini mi se, preveliki zalogaj za njega.
Lizbet Salander, devojka sa tetovažom zmaja
Film je gledljiv. Ponajviše zbog priče, u kojoj se vidi da ni u najuređenijim zemljama sveta stvari ne funkcionišu po zakonu. Sigurno se neće svideti onima koji su pročitali knjigu ili gledali originalnu, švedsku, verziju filma. Možda je likove i radnju trebalo izmestiti u SAD, pošto ovako, sa ulogama švedskih likova i uvrnutim švengliš akcentom ne deluje ozbiljno, s obzirom na to kakvu temu obrađuje. Priča ima “biblijski” nedostatak, jer je verovatno da se ni ljubiteljima američkih trilera neće svideti činjenica jednog od otkrivenih tragova. Možda je došlo vreme za zloupotrebu Kurana, Tore, bukvara, čega god, samo neka se skinu više s k…rsta.
Kada bi se ocenjivao krugovima Pakla, film bi se našao negde u sredini.
Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.
