Nedelju dana posle Osmog marta

Nedelju dana posle Osmog marta

Drage moje dame, da li ste dobile poklon za Osmi mart? Kažu žene da su najslađi pokloni oni koje majke dobiju od svoje dece. Slažem se. Sećam se svog detinjstva kada sam jedva čekao da dođe čuveni Osmi mart kako bih mami napravio nešto lepo – čestitku u obliku srca, korpicu za cveće načinjenu od plastične čaše “soka od deset (dinara)” ili, što kaže moja prijateljica Dijana, ogrlicu od makarona. Onda bi se mama obradovala, iako nijedna žena na ovom svetu ne bi nosila ogrlicu od makarona. Dobro. Osim, možda, Lune Lavgud (Luna Lovegood) iz poznatog serijala “Hari Poter” (Harry Potter).

Pokloni namenjeni svim drugim ženama besmisleni su. Tako kažu. To bi vam rekla i gore pomenuta prijateljica Dijana. Ne slažem se da su pokloni i mali znaci pažnje na ovaj dan besmisleni, baš naprotiv, mislim da su odraz lepog vaspitanja, učtivosti i ljubavi koju osećamo prema damama kojima tu pažnju posvećujemo. Ali biti brižan samo na ovaj dan, dakako je besmisleno. Dan žena bi trebalo da bude samo još jedan dan, a ne jedini dan kada smo dobri i pažljivi prema osobama nežnijeg pola.

I šta danas imamo? Nedelju dana nakon Osmog marta, nasilnici opet tuku svoje žene. Vlasnici kafana opet traže “obdarene”, a ne sposobne radnice. Mnoga vrata opet su zatvorena za žene. Opet se može čuti “samo da se ti dobro udaš i narađaš čopor sinova”. Deca opet ne slušaju svoje majke i ne trude se da im ponekad pomognu u obavljanju kućnih poslova. Cveće, bombonjere i drugi poklončići ponovo će se kupovati tek za rođendan, Dan zaljubljenih ili sledeći Osmi mart.

Mnogima je najveći problem to što su praznici poput Dana žena ili Dana zaljubljenih toliko komercijalizovani. Meni to, iskreno, nije problem. Potpuno mi je normalno. Žalosno, ali uobičajeno. Ljudi od davnih vremena pokušavaju da unovče sve što se može unovčiti. Danas je sve, ili skoro sve, usko vezano za novac, jer ljudi, jednim delom životinje, uvek će težiti da prežive, a novac, nažalost, danas je jedini vid preživljavanja. I iz tog nagona – novac guta sve, pa i praznike. Sve, osim ljubavi.

Mnogo su veći problemi odsustvo iskrenosti, društvena uslovljenost i neko nepisano pravilo koje se nameće. Koliko osoba će prirediti nešto lepo na ovaj dan, samo zbog toga što to želi da uradi i što zna da će time obradovati voljenu osobu? Malo. Ne mogu, a da se ne setim silnih ruža koje smo kao klinci kupovali našim nastavnicama u osnovnoj školi – osobama koje nismo voleli, ali na čiji čas nam je bilo glupo da dođemo, a da ne kupimo cveće.

Ponekad se rastužim kada shvatim da mnoge žene ove planete nemaju nikog ko bi im priredio nešto lepo i poklonio cvet ili bombonjeru, ali kao što reče Danijela, još jedna prijateljica, možda su baš te žene i najviše poštovane.

Nasmejana maca Nedelju dana posle Osmog marta

Osmeh ne košta ništa, a najlepši je poklon

Naposletku, sve ovo ne mora da se odnosi samo na Osmi mart i žene, već na sve osobe koje koračaju ovom planetom. Čemu priređivanje lepih gestova tokom nečijeg rođendana, godišnjice braka, Božića, ako ćemo ostatak godine provoditi u svađi i mržnji?

Ne moramo trošiti novac svakog Božijeg dana, niko to od nas neće ni tražiti, ali jedan osmeh, jedan blag pogled, jedno: “Značiš mi”, jedno: “Volim te”, jedan SMS, jedan poljubac – priznaće svako – znači mnogo, mnogo više od cveća, parfema, skupocenih cipela. I ne košta ništa. A ako već ne košta ništa, zašto onda nismo darežljivi svakog dana?

Izvori fotografija: fanpop.com, jokeroo.com


Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.