Znala sam ga iz viđenja. Savršeno biće koje sam gledala svaki dan. Nikad ga tim očima nisam gledala, sve do njegovog “Ćao, mala”. Pogledao me je na čudan način, iskulirala sam u prvom trenutku, ali naša komunikacija je tako počela. Krenuli smo da se dopisujemo, nisam smela to da radim, bio je mnogo stariji od mene, a ja klinka. Ali očigledno mi nije smetala ta situacija. Počeli smo da se dopisujemo i onda smo krenuli da se viđamo.

Kad pogledam kako smo počeli pa sve do sada, samoj sebi se divim. Preživela sam i pretrpela dosta toga samo da bih mu bila jedina. Imao je devojku, duga veza, ali meni to nije smetalo. Gledao me je kao malo vode na dlanu. Pružao mi je sve što sam htela, ali jedino što mi je smetalo jeste to što nisam mogla da ga imam samo za sebe, iako nisam znala šta tačno planira sa mnom, koje su mu namere. Njegove reči su bile dvosmislene i veoma teške, nisam mogla da shvatim šta tačno oseća prema meni.

f Nikad nemoj da odustaješ

Obećavam, uvek ću se boriti za tebe

I dalje sve to traje, evo ima već godina, ja sam njegova i on je moj. Devojka je ubrzo nestala. Ja o njoj ne znam ništa, pa čak ni kako se zove. Nije mi pričao o njoj. Smetala mi je. Nisam mogla da ga delim, svaki put kad mi se nije javljao ili čak kad sam znala da je sa njom, nešto me je u grudima gušilo. Nismo bili u vezi, to je bila kombinacija. Ali polako je sve to prelazilo u neku vrstu veze. Počeo je da me upoznaje sa društvom, da se više viđamo, više mu nije bilo važno da li će nas neko videti ili ne. Svidelo mi se to. Znala sam da mu je stalo. Jedino što me je držalo u životu jeste naša situacija od samog početka. On je ostao sa mnom, rizikovao je sve, ali ipak je ostao. Samo sam tako mogla da znam da mu značim. Nikad mi nije rekao, pokazivao je, ja sam znala, ali sam htela da čujem to od njega.

Uvek mi je govorio “Ej, malena moja, šta si mi uradila, ušla si mi u život sasvim neočekivano, a jedina si ostala posle svega…” Otišla sam na par dana iz grada, imala sam malo slobodnog vremena kako bih se odmorila od svega, jedva sam čekala da odem, morala sam da razmislim o svemu. Iskreno, znam da sam u situaciji u kojoj ne znam šta me čeka, očekujem sve ili ništa. Mada, da je drugačija i normalnija situacija, mislim da ne bismo funkcionisali, da to ne bi bilo to. Sad kad imam ono što sam htela, srećna sam, ali se plašim. Plašila sam se onog trenutka kad mi kaže te dve reči i onda sve padne u vodu. Ovako je zanimljivo i bolno. Kidam sebi živce i mučim sebe, a sa druge strane imam ga i znam šta oseća.

Ja sam mu rekla da ga volim i da mi je drag, da mi znači, da je moje sve. Dobila sam čudan odgovor, odgovor koji ne očekuješ u takvom trenutku, “‘Ajde, lezi, spavaj, odmaraj, pričaćemo drugi put…” Bila sam besna. Nisam mogla da verujem, ali posle svega, bar da mi je rekao bilo šta, samo ne ovo. I tako, posle nekog vremena, čula sam te reči. Reči koje su mi i dalje u glavi, taj trenutak od kojeg sam strahovala. Nikad neću zaboraviti taj trenutak. Sad sam najsrećnija žena na svetu, imam pored sebe sve što je potrebno, a to je njegova ljubav koju sam oduvek želela.

Izvori fotografija: Yellowgiantgiraffes.com, Themostbeautifulthing.com


Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.

Editors choice