Poslovne pustolovine: Ne odlaži za sutra

Poslovne pustolovine: Ne odlaži za sutra

Ova situacija svima je poznata: pre dve nedelje šef ti je rekao nešto da uradiš. Danas je 13. dan, a ti još uvek nisi ni “pipnuo” posao. U “minut do 12” skačeš za kompjuter i, pod najvećim stresom i nervozom, radiš zadati posao. Zašto to radiš sebi? Pokušaj drugačije.

Inače, uvek imaš vremena da nalakiraš nokte, skokneš sa drugaricom na kafu, ali nisi do sada imala vremena da popuniš aplikaciju za posao, a tetka te je tako lepo preporučila onom direktoru. C c c… Mogu te opisati jednom rečju – prokastrinator. Šta ti radiš? Prokastriniraš – odnosno odlažeš sve za poslednji čas.

Ne očajavaj. Svako od nas u sebi ima malog prokastrinatora koji mu jednostavno “ne da” da neke stvari završi na vreme. To je donekle normalna pojava, kažu psiholozi.

Najlakše je reći: “Radi i smanji vreme koje potrošiš na odlaganje, kao i posledice koje prokastrinacija ostavlja na tvoj privatni i poslovni život”.

Slika1 Poslovne pustolovine: Ne odlaži za sutra

Zamalo da ni ovaj ram ne bude napravljen...

Zašto to radimo?

Postoji nekoliko razloga zašto odlažemo obaveze i sve ostavljamo za poslednji čas. Ljudi generalno više vole sadašnjost od budućnosti. Zato imam naviku da važne obaveze u kojima ne uživamo odlažemo. Radije ćemo raditi nešto što nam prija i pruža zadovoljstvo, a to je ono što želimo sada, a ne kasnije. Ne znači da ne radimo ništa dok prokastriniramo; naprotiv, blejimo na Facebooku, odgovaramo na poruke, igramo igrice… Ali sve to nam ne pomaže da uradimo važne zadatke i jako se održava na naš privatni ili poslovni život.

Postoji poslovica koja kaže da “što više odlažemo obaveze, veće su šanse da budemo manje zdravi, manje bogati i manje srećni”. Ima istine u tome. Zato je krajnje vreme da se pokrenemo i uništimo prokastrinatora u nama!

Izbegavajte izgovore

Ponavljajte u sebi: “daću sve od sebe da radim pod pritiskom”, “koncentrisaću se bolje”, “pre ću uraditi ono što je važno”. Samo nemojte sebi smišljati izgovore, jer to je lako uraditi. Ako prokastrinirate, vi prokastrinirate i lažete sebe, a to vam neće pomoći da rešite problem.

Prvi korak je da prepoznate šta radite. Ne osećajte se krivim zbog prokastrinacije; umesto toga napravite spisak svih navika koja treba da promenite. Gledanje televizije je recimo omiljena navika onih koji odlažu obaveze, ali ni internet ne zaostaje.

Borba protiv prokastrinacije znači da ćete ubuduće imati više vremena za zabavu. Logično, ako na poslu sve uradite na vreme, moći ćete da izađete iz kancelarije ranije i radite šta vam prija.

Izbegavajte izazove

Vreme je da se distancirate od svih stvari koje vas ometaju i ne daju vam da posao završite kad treba. Daleko od očiju, daleko od srca. Kao i dijeta, borba protiv prokastrinacije je lakša ukoliko izbegavate izazove; na primer, kesicu čipsa nećete držati na stolu, nego u ormariću. U slučaju poslovnih obaveza, izlogujte se sa Facebook-a, ugasite televizor i mobilni telefon i završite posao.

Ako većinu posla završavate na računaru, komplikovanije je da se klonite sajtova koji vam “gutaju” vreme. Preporučujemo vam da napravite dva naloga na računaru; jedan neka bude poslovni, a drugi neka bude nalog za zabavu.

Vreme za rad

Vreme produktivnosti na nivou dana kod svake osobe je ograničeno. Prema nekim istraživanjima, ljudi su najproduktivniji između 9 i 10 ujutru i oko 14 časova. Tako da u toku dana imamo četiri ili pet časova tokom koji treba uraditi najvažnije stvari, upravo tada bi trebalo zakazati odrađivanje najzahtevnijih obaveza.

Kada prođu ovi produktivni sati, bićete ili umorni ili demotivisani za rad. Odlagaćete posao od danas za sutra i tako sve u krug.

Ako ste spavalica, potrudite se da ustanete ranije i odmah odradite posao. A ako ste radnik od 9 do 17h, najvažnije projekte završite odmah, a manje važnje stvari, kao što je odgovaranje na ne tako važne emailove, ostavite za popodne.

Organizujte se!

Dobra organizacija je ključ minimaliziranja prokastrinacije. Ako je vaš raspored pun rupa i planovi vam nisu dobro raspoređeni, imaćete više vremena za gubljenje na bespotrebne aktivnosti. Organizujte celu nedelju i striktno se držite tajminga.

Ništa nije tako dobra motivacija kao rok. Ljudi su najproduktivniji kada redovno završavaju dnevne i nedelje obaveze.

Ako vam je rok za neku obavezu petak, pomerite ga za četvrtak i uradite posao po svom roku. Budite detalji u određivanju ciljeva i planova za njihovo ostvarenje. Efektnije je da umesto što kažete “planiram da vežbam”, izustite: “Ove subote ću, nakon doručka, vežbati od 10 do 11 časova”.

Radite na samopouzdanju

Glavni okidač za početak odugovlačenja je malo samopoštovanja. Ljudi odlažu zadatke zato što nisu sigurni da li mogu da ih odrade. A što smo manje uvereni u naše sposobnosti, manje ćemo biti motivisani da krenemo u akciju.

Ako se nosite mišlju da posao koji ćete uraditi svakako neće biti dobar, pa samim tim ne želite da se trudite, nikada nećete završiti obaveze koje vas čekaju.

Nagruvajte svoje samopoudanje i postanite sigurni da je svaka prepreka mačiji kašalj. To je najsigurnija borba protiv prokastrinacije.

Jedite i spavajte redovno

Dve aktivnosti koji će vas odvući od završavanja obaveza su grickanje i dremuckanje. Zato morate da se dobro naspavate i jedete redovno, kako se ne biste iskradali od posla da biste gricnuli ili dremnuli. Na kraju, osećaćete se bolje!

Ako ste umorni, treba vam san, a ako ste gladni, morate da jedete; ali zdravije je da ustalite režim za zadovoljavanje ovih potreba, nego da konstantno odlažete posao da biste zadovoljili potrebe.

Pauziranje posla za zadovoljavanje osnovnih potreba nije prokastrinacija, ali ne treba da dozvolite da vam ovakve pauze utiču na proces rada.

Držite se rutine

Ako niste dovoljno motivisani da nešto započnete da radite, pokušajte to na različitim mestima i u različito vreme. Ipak, psiholozi se slažu da je držanje za rutinu najbolji način da pobedite odlaganje obaveza i istrenirate svoju produktivnost.

Najbolje je raditi na istom mestu u isto vreme; na taj način imate svoju radnu zonu gde motivacija dolazi sama od sebe.

Borite se sa velikim izazovima

Prokastriniramo zato što odlažemo početak nečega što nam ne predstavlja naročito zadovoljstvo. Psiholozi savetuju da nekim teškim projektima treba dati šansu da nas inspirišu. Ukoliko imamo nešto zaista komplikovano da uradimo, dok to ne započnemo, možemo raditi neke takođe produktivne stvari, koje su jednostavnije. U ovom slučaju, prokastrinacija je produktivna, jer dok god ne započnete nešto veliko, možete završavati sijaset manjih obaveza.

Naravno, na kraju ćete, ipak, morati da se uhvatite u koštac sa tom komplikovanom obavezom, ali do tada, iskočiće neka veća, pa vam ova prva neće izgledati strašno.

Prethodne tekstove iz serijala “Poslovne pustolovine” možete pogledati ovde.


Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.