Obožavali smo ih od trenutka kada smo ih prvi put videli kako ispijaju kafu u Central Perk-u i izbacuju neke od genijalnih fora koje, evo, prepričavamo godinama kasnije. Ako čitate ovo, verujem da ste od onih ljudi kojima prva asocijacija na reč “prijatelji” nije Milica, Marko, Ana, ili koje god prijatelje da imate, već Ros, Čendler, Monika, Džoi, Rejčel i Fibi. To ne treba uopšte da vas brine. To ne znači da imate malo ovih, realnih prijatelja, to samo znači da ste kul. Idemo redom…
Zašto volimo Fibi?
Zato što je živela na ulici. Takođe, zato što je opljačkala Rosa. Zato što je u njoj savršeno izbalansirana kombinacija genijalnosti i potpunog ludila, a to što češće pretegne na onu ludu stranu samo čini da je volimo još vise. Zato što je imala kutiju pacova. Volimo je zato što ima pesmu koja se zove Little Black Curly Hair, kao i sijaset drugih hitova. Zato što je mudra. Zato što je odlučila da zajebava Čendlera kada je provalila da su on i Monika zajedno. Zato što je opasna. Zato što misli da je ok da progoni Stinga. Volimo je zato što je sasvim moguće najgenijalniji televizijski lik ikada osmišljen.
Zašto volimo Moniku?
Volimo je zato što je potpuno neurotična. Zato što je smršala samo da bi se osvetila Čendleru. Zato što ne može da zaspi ako su joj cipele ostale u dnevnoj sobi. Zato što se odlično razume u erogene zone. Zato što čisti u snu. Volimo je zato što je roditelji vole manje od Rosa. Zato što je odlučila da zajebava Fibi kada je shvatila da je ova provalila nju i Čendlera. Zato što ima zdrav takmičarski duh. Zato što je ponekad zastrašujuća.
Zašto volimo Rosa?
Volimo ga zato što on su on i Rejčel bili na pauzi. Zato što je lažirao britanski akcenat. Zbog njegovog depresivnog “Hi”. Zato što je smuvao studentkinju. Zato što je hteo da povede Rejčel na maturu. Zato što je Kerol bila lezbejka. Zato što je rekao pogrešno ime pred oltarom. Zato što je “three divorces guy”. Zato što je Ros FINE. Zato što je imao majmuna. Zato što Ros ima UNAGI. Zato što misli da ume da svira klavijature.
Zašto volimo Rejčel?
Zato što je ostavila Berija pred oltarom i došla u Njujork. Volimo je zato što je napravila kolač sa nekoliko slojeva mesa i graška. Zato što je nagovorila Rosovu devojku da obrije glavu. Zato što je slučajno poljubila šefa na intervjuu za posao. Zato što ima najlepšu kosu. Zato što je kenjkava, ali nikada iritantna. Zato što je odrepovala svojoj bebi “I Like Big Butts”. Volimo je zato što nije otišla u Pariz.
Zašto volimo Džoija?
Zato što How you doin’. Zato što je doktor Drejk Remore. Zato što nas svako malo iznenadi sa nekim inteligentnim zaključkom. Zato što ne ume da pleše. Zato što je u Japanu reklamirao ruž za muškarce. Volimo ga zato što ni dve sezone očajnog spin off-a nisu promenile tu činjenicu. Zato što nije sposoban da nauči ni reč francuskog. Zato što jede kao besan. Zato što u igri papir, kamen, makaze koristi vatru. Volimo ga zato što mu se fotelja zove Rozita, a TV Stivi.
Zašto volimo Čendlera?
Zato što je beskrajno sarkastičan. Zato što je bio sa Dženis. Zato što je jednom rekao “Da sam ja muško…”. Volimo ga zato što je potpuno izgubljen kada je reč o ženama. Zato što se igra žmurke sa piletom i patkom. Zato što ima strah od obaveza. Zato što je prevazišao taj strah sa Monikom. Zato što je igrao Mrs. Pacman dok mu se ruka nije pretvorila u kandžu. Volimo ga zato što mu je otac trandža, a majka pohotnica.
Mina Al Ansari oseća da ima bar dva alter ega, koji se međusobno ne podnose i nada se da će jednom uspeti da ih pomiri, iako tada verovatno ne bi znala šta će sa sobom. Od svog tog unutrašnjeg mira može joj biti dosadno. “You see things and say – why? I see things and say – why not?”
