“Ljubav je stanje u kome čovek vidi stvari kakve nisu”, Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche), otkriva nam jednu od neprijatnih ljubavnih istina.

Međutim, to nije sve. Ni blizu. Spremite se da čujete sedam istina o ljubavi koje nerado priznajete sebi. A još manje osobi koju volite.

Nekada, kada volimo, činimo stvari koje povređuju voljenu osobu.

Zašto često povređujemo one koje najviše volimo? U situacijama u kojima nema ničeg vrednog, bol i razočaranja su veoma retki. Međutim, u ljubavi, u kojoj nam je mnogo toga dragoceno, mnogo toga može i da se izgubi. Voljena osoba je izvor naše sreće, ali u isto vreme i najveća opasnost da ta sreća nestane. Povređujemo voljene iz više razloga. Nenamerno, slučajno. Namerno, da bismo “proverili” da li je partneru zaista stalo, da bismo ga podsetili šta može da izgubi ili na neki način manipulisali. Naravno, u oba slučaja povređivanje je neopravdano. Možemo povređivati partnera slučajno, iz nehata, ali to ukazuje da ne vodimo dovoljno računa o njegovim potrebama. U drugom slučaju, na putu smo da ljubav stavimo na kocku, jer povređivanje svakako nije način da proverimo količinu ljubavi koju partner gaji prema nama. Nažalost, mnogi se odaju ovom nemilosrdnom testu ljubavi.

Nekada volimo više od jedne osobe.

Nijedna ljubav nije savršena. Nekada nam je teško da u jednoj osobi pronađemo sve što nam treba u ljubavi. Jedna osoba je intrigantna, zanimljiva, ali nedovoljno dostupna… druga je pak romantična, prijatna i spremna da se obaveže. Ukoliko u sebi imamo neke suprotne težnje, poput želje da budemo u stabilnoj vezi, sa jedne strane, i potrebe da budemo izazvani, zavedeni i radoznali, sa druge, često se dešava da ljubav razvijemo prema dve različite osobe koje mogu da podmire obe naše želje i potrebe.

Nekada je teško prekinuti vezu, zato to često radimo na konfuzan i bolan način.

Nije ni čudo što tako malo ljudi ostane u dobrim odnosima sa bivšima. Iako smo prethodno bili u dugim vezama i jedan deo života proveli sa bivšom ili bivšim, neretko završavamo takav odnos na neprimeran način, što naravno dovodi do toga da takve osobe vrlo brzo zaboravimo kao da nikada nisu ni bile u našem životu. Ali za brisanje prošlosti ne postoji delete opcija. Kada god sa nekim završimo na buran i bolan način, to u nama ostavlja pečat neprijatnosti i utisak “nedovršene priče”, bilo toga svesni ili ne. Ok, ne morate listati po imeniku i ostavljati poruke izvinjenja bivšima sa kojima ste neslavno završili, dovoljno je da se prisetite cele ex priče, iskreno oprostite, i sebi i bivšem partneru, i lošem završetku, i nastavite dalje, bez neprijatnog tereta.

U ljubavi često lažemo... lažemo i o tome zašto smo “morali” da slažemo

Nekada je teško zaboraviti staru ljubav, dok nova ne zauzme njeno mesto.

“Klin se klinom izbija” u ljubavi ima bukvalno značenje. Čak i kad započnemo novu vezu nakon stare ljubavi, ukoliko ona nije jednako, pa i u većoj meri inspirativna i emotivna, retko se oslobađamo svojih kofera ljubavi iz prošlosti.

U ljubavi lažemo, jer nešto jako želimo, a ubeđeni smo da to ne možemo dobiti ako smo iskreni.

Želimo da se vidimo sa bivšim ili bivšom na kafi? Želimo u provod do jutra sa društvom, bez partnera, ali mislimo da bi se on zbog toga naljutio ili razočarao? Laži nam često deluju kao bolja ili bar manje rizična opcija od istine…

Lažemo o tome zašto smo lagali. I to nije zbog toga da bismo zaštitili partnerova osećanja ili zato što on ne bi mogao da se “nosi sa istinom”. Razlog je i dalje u vezi sa prethodnom stavkom.

Da ponovim još jednom. Svi lažemo. Lažemo jer nešto jako želimo, a plašimo se da istinom to isto nećemo dobiti! Zašto ne bismo “rizikovali” istinom? Istina može biti teži i bolniji put, ali bar ostajete čisti i pouzdani. Laži su nekada poput brzog rešenja, ali se brzo i navikavamo na “lakši put”, i stičemo naviku sitnog laganja, a laži su laži, bile sitne ili velike, iz “dobre” ili loše namere, čine nas lažljivcima i prevarantima, i u krajnjem slučaju, kukavicama.

“Volim te” može biti izraz osećanja osobe koja voli, ali to se često ne prevodi u ljubavna dela koja voljenoj osobi ukazuju da je zaista voljena. Voljena osoba zato često ni ne primećuje, a kamoli ceni to što je voljena.

To što nekog volimo ne znači i da znamo kako tu ljubav da pokažemo voljenoj osobi.

Neko je rekao: “Ako te neko ne voli na način na koji bi to to hteo/la,ne znači da te ne voli svom dušom.” Međutim, zaslepljeni sopstvenim emotivnim željama, često ne možemo prepoznati “ljubavne signale” naših partnera. Imajte u vidu da ne mogu ni oni prepoznati naše, osim u slučaju kada se radi o odnosu dvoje vidovnjaka, koji mogu jedno drugom čitati misli. Dakle – komunicirajte! Jasno i glasno. Naučite jezik ljubavi kojim govori vaš partner. To govori o kvalitetu i stabilnosti vašeg odnosa.

Ana Krkeljić je večita studentkinja života. Budistkinja. Feministkinja. Sanjarka koja se nikada ne budi, jer misli da je najbudnija dok sanja. Misija joj je da vrati veru u duhovnost svakodnevnog života. Voli ljude zato što ih razume, a razume ih zato što ih voli.