Velika Britanija uvek je nazivana državom sa četiri godišnja doba u jednom danu. Kako god glasila prava istina, ja se sećam da smo ta četiri godišnja doba imali u jednoj godini. Svako je bilo drugačije, i mogli smo da znamo šta da očekujemo svakog meseca. Kada sam bio dečak, crtali smo slike kojima smo obeležavali početak svakog godišnjeg doba, a u jesen bismo skupljali lišće i kestenje i njima ukrašavali učionicu. “The times they are a-changin’”, kako je pesnik pevao.

Nijedno godišnje doba ne odgovara svima. Svako ima svoje dobre i loše strane, i u svakom bi trebalo uživati zbog onoga što nam donosi. Proleće i jesen su meni omiljeni. Smatram da su upečatljiviji i snažniji od godišnjih doba čiji početak i kraj označavaju. Naravno, uživam i u osunčanim čarima leta, ali njih vidim kao vrlo jednodimenzionalne. I, iako volim idealizovane slike škriputavog, belog snega i mraznih jutara, mrzim sivu bljuzgavicu na ulicama grada i neprijatnosti lošeg vremena.

Nažalost, Srbija je, izgleda, izgunila godišnje doba. I to jedno od lepših: jesen. Leto je prešlo u zimu, donoseći, kao i uvek, teret promrzlina, bolesti i depresije. Pošto još uvek nismo počašćeni dubokim, škriputavim snegom koji svi tako rado povezuju sa zimom, moramo da trpimo mučni, sivi prelazni period.

Bio sam u Beogradu i Novom Sadu tokom prve polovine oktobra. Vreme je bilo prilično dobro, dozvolivši mi, čak, da nekoliko puta izađem napolje samo u majici kratkih rukava. Uživao sam u kasnoj letnjoj šetnji uz obalu reke, u kafi sa prijateljima u baštama Trga Republike, čarima Topčiderskog parka, a nekoliko puta sam i večerao napolju. Ljudi su bili srećni i uživali su. Atmosfera je bila opuštena, a ja sam od tako neobično lepog vremena tako kasno u godini odlučio da iskoristim što više.

Prošle nedelje, pak, vratio sam se u sasvim drugačiju Srbiju. Ovaj put su poslovni sastanci i događaju ograničili moje kretanje Beogradom, ali, za samo sedam nedelja, mesta i ljudi su se prilično promenili. Za početak, magla koja je sve obavijala prilično me je iznenadila. Da, viđao sam reke skrivene izmaglicom tokom zime, ali mi je bilo zaista čudno da vidim takav grad. Najgori su, međutim, bili oštri, hladni vetrovi koju su zujali iza svakog ugla. I, činilo se da mi uvek duvaju u lice, a nikada otpozadi. Prelazak iz duboke letnje vrućine u brutalnu hladnoću zime može biti ozbiljna smetnja sistemu.

Nešto što mi je takođe bilo neverovatno su srpski kafići i restorani zimi. Čim se temperatura napolju snizi, grejanje se pojačava na najjače. Ovo ne samo da pravi haos sa mojim naočarima, koje se zamagle čim kročim u previše zagrejani kafić, već moram i da izvodim svoj mali striptiz. Ljudi koji sede za stolovima i dalje umotani u svoje kapute i šalove gledaju me užasnuto kako skidam sloj po sloj svoje odeće da bih seo samo u majici. I i dalje mi je toplo, hvala lepo. Prilično toplo, zapravo. Neću ni da pominjem šta ova promena temperature (i neizbežni oblak dima koji preovladava u svakom kafeu) radi mojim sinusima.

Navikavamo se na svet naopakih vremenskih prilika, sa vrelijim letima i hladnijim zimima, koji zamenjuju naše uspomene iz detinjstva na njihove prijatnije verzije. Ovo je, verovatno, neki vid gledanja na prošlost kroz ružičaste naočari, ali definitivno nije samo to, kao što nauka i potvrđuje.

Tokom svoje poslednje večeri u Beogradu, večerao sam sa svojim prijateljima Milošem i Nikolom. Kada sam ih pitao kada sneg obično počinje da pada u Beogradu, rekli su mi da ne postoji način da se to zna, za razliku od prethodnih godina, kada su godišnja doba bila predvidivija. Njih dvojica su u svojim srednjim dvadesetim godinama, i već su primetili ove promene.

Otkad sam se vratio, čuo sam od svojih prijatelja iz Srbije i Republike Srpske da su prvi znaci snega već stigli kod nekih. Nadajmo se da će zima biti blaga ove godine. Za sad, čini se kao savršen izgovor da se ušuškamo i zgrejemo.


Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Prevod sa engleskog: Uroš Pajović

Editors choice