Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Zašto je odluka da životu uvek kažeš “Da” najbolja odluka koju možeš da doneseš? (BLOG)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

Usred(u) čitanja: J.D. Salinger

Usred(u) čitanja: J.D. Salinger

Džerom Dejvid Selindžer (Jerome David Salinger) poznat je po romanu “Lovac u žitu” (The Catcher in the Rye), te po tome što se povukao iz društva. Preminuo je 27. januara 2010. godine, poslednji razgovor sa novinarima imao je 1980, a poslednje delo koje je objavio izašlo je 1965. Knjige koje vam predstavljamo ovde jedina su obimnija dela; “Lovac u žitu” često se navodi kao jedini roman, “Freni i Zui” zapravo je knjiga sastavljena iz dve priče, kao i “Visoko podignite krovnu gredu, tesari”.

selin Usred(u) čitanja: J.D. Salinger

Malene knjige velikog pisca, ogromno nadahnuće piscima i čitaocima

Ipak, to što je pisao priče, a ne roman, nije ga sprečilo da bude jedan od najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. “Lovac u žitu” postao je gotovo žanr za sebe, a glas Selindžera nadahnuo je pisce kao što su Silvija Plat (Sylvia Plath), Hanter S. Tompson (Hunter S. Thompson), Haruki Murakami (村上 春樹, Haruki Murakami), Džon Apdajk (John Updike), baš kao što je glas Holdena Kolfilda (Holden Caulfield) nadahnuo omladince širom sveta.

“Lovac u žitu” (The Catcher in the Rye)

Roman je napisan u prvom licu, a pripovedač je junak knjige, Holden Kolfild. Priča prati njegove misli, pa pripovest deluje iscepkano, skačući od epizode do epizode. Ipak, sve je napisano toliko tečno i pitko da se mnogima čini da je knjiga nastala u jednom dahu. Uz “Pustolovine Haklberi Fina” i “Velikog Getsbija” ubraja se u “tri savršena dela američke književnosti”. Kolfild je neprilagođen, ne pripada društvu, vidi sve kao lažno i površno. Pripoveda nam od dva dana u decembru, puna tumaranja, nepovezanosti, bizarnih dogodovština i razmišljanja o tome gde se nalazi i ka kakvom ponoru stremi.

“Freni i Zui” (Franny and Zooey)

Ova knjiga sastavljena je od dve priče, koje pripovedaju o najmlađim članovima porodice Glas (The Glass Family), o kojoj je Selindžer veoma često pisao u kratkim pričama. Zui (Zooey Glass) je dvanaestogodišnji genijalac, stariji od svojih godina. Freni (Frany Glass) je njegova mlađa sestra koja proživljava opšti slom, na veliku žalost i brigu njihove majke Besi (Bessie). Prvi deo knjige prati izlazak Freni i njenog dečka, površne razgovore i besmislenost užurbanog života ispod koga je duboka praznina. Drugi deo prati događaje u čudnovatoj kući Glasovih. Zui pokušava da pomogne Freni da ispliva iz beznađa u koje je zapala. Uzburkani događaji, naizgled iscepkani i istrzani, spajaju se na kraju priče u prosvetljenje.

“Visoko podignite gredu, tesari” (Raise High the Roof Beam, Carpenters)

I ovo je priča o porodici Glas. Opisuje Badijevu (Buddy Glass) posetu porodici za vreme jednog odsustva iz vojske. Došao je na venčanje brata Sejmura (Seymour Glass). Pripoveda nam o događajima koji su usledili pošto venčanje nije održano, događajima koji će dovesti do Sejmurovog samoubistva.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice