Ako ste ljubitelj horor filmova sigurno s vremena na vreme, straha radi, želite da pogledate filmove sa starim, dobrim strašnim vampirima. U tom slučaju danas vam preostaje gledanje starih crno-belih filmova sa Belom Lugošijem (Bela Lugosi) kao Drakulom ili nezavisnih, niskobudžetnih horor filmova. Stari Holivud je predstavljao vampire na tradicionalan način, onako kako ih znamo iz legendi. Bila su to bleda bića sa očnjacima, ne preterano privlačna i bez ikakve druge namere do ubijanja ljudskih bića. Ti dani davno su za nama, a vampiri u holivudskim filmovima danas imaju mnogo finiji status.
Taj fini status senzualnih, večno mladih bića stekli su zahvaljući filmu Frensisa Forda Kopole (Francis Ford Coppola) iz 1992. godine, “Bram Stokerov Drakula” (“Bram Stoker’s Dracula”) sa Geri Oldmenom (Gary Oldman). Ovaj film je gotička horor romansa i adaptacija istoimenog romana iz 1897. godine o grofu Drakuli i njegovoj besmrtnoj ljubavi Mini. Na ovu temu bila su snimljena dva veoma uspešna filma – 1922. godine nemi film “Nosferatu” (“Nosferatu”) i 1979. godine “Vampir Nosferatu” (“Nosferatu the Vampyre”). Međutim, u oba filma Drakula je predstavljen suviše čudovišno da bi publika saosećala sa njim, dok je u Kopolinom Drakuli Geri Oldmen uspeo da u isto vreme bude i zastrašujući stari tip i prilično zavodljivi, misteriozni grof. Tako je Kopola uverio publiku da Drakula ima srce i da je njegova sudbina zaista tragična.
U pogodno vreme, samo dve godine kasnije, Nil Džordan (Neil Jordan) snimio je film “Intervju sa vampirom” (“Interview with the Vampire”) prema bestseleru En Rajs (Anne Rice). Film je imao je glumačku postavu snova – Breda Pita (Brad Pitt), Toma Kruza (Tom Cruise) i Antonija Banderasa (Antonio Banderas). Fiktivni intervju sa Luisom, dvesto godina starim vampirom koga je igrao Bred Pit, raznežio je srca širom sveta, jer je po svemu delovalo da taj intervju ne daje nikakva zver, već napaćeno, krhko ljudsko biće, za koga je besmrtnost preveliko breme, a biti vampir beskrajna tuga.
“Intervju sa vampirom” i “Drakula” su dva filma koja su postigla zavidan uspeh, dok brojni filmovi o vampirima koji su snimani tokom devedesetih niti su posebno interesantni, niti su postigli značajan uspeh. Vredi pomenuti film Blejd (Blade), režiran od strane Stivena Noringtona (Stephen Norrington) i Giljerma del Tora (Guillermo del Toro). Blejd, koga je igrao Vesli Snajps (Wesley Snipes) je superheroj koji se bori protiv vampira, iako je on zapravo poluvampir. Kada tako postavite stvari, vampiri vam stvarno više nisu tako jezivi. Konačno, kada je Kejt Bekinsejl (Kate Beckinsale) zaigrala prelepu, senzualnu ratnicu – vampira Selenu u filmu Podzemlje (Underworld) iz 2003. godine, jasno je bilo da su vampiri divni, lepi Vogue ‘ljudi’, a ne grozna bića sa zabrinjavajućim stanjem kože. Vampir je postao otelotvorenje svega onoga za čim savremeni svet žudi – večne mladosti, lepote i seksualne privlačnosti.<!–.
Pre tri godine veliki uspeh postigli su tinejdžerski hit filmovi “Sumrak Saga” (“Twilight”, “Twilight Saga: New Moon”, “Twilight Saga: Eclipse”) koji su rađeni po romanima Stefani Mejer (Stephenie Meyer). U filmu “Sumrak Saga” vampiri su integrisani u društvo, čak predstavljeni potpuno bezazleno i škakljivo da ih mnogi kritičari i jedan deo publike smatra za potpuno razočaranje u poređenju sa prethodnim “vampirskim” filmovima. Ipak, ovi filmovi imaju legije fanova i predstavljaju svojevrsni fenomen današnjice.
Međutim, dok na filmu nismo dobili nešto više od vampirskih romansi ili klasičnih horora, televizija je otišla korak dalje i iskoristila mit o vampiru kao podlogu za istraživanje ljudske prirode i današnjeg društva. Reditelji kao što su Džos Vedon (Joss Whedon) i Alan Bal (Alan Ball) uočili su da je mnogo izazovnije pričati o realnosti kroz imaginarni svet vampira, a publika koju većinom čine oni koji zapravo i nisu fanovi natprirodnih priča, oduševljeno je prihvatila njihove serije. Kultne vampire shows su upravo dve serije Džosa Vedona: “Bafi ubica vampira” (“Buffy the Vampire Slayer”) i Ejndžel (“Angel”), a danas su najpopularnije “Istinska krv” (“True Blood”) Alana Bala, “Biti čovek” (“Being Human”) i “Dnevnici vampira” (“The Vampire Diaries”).
“Bafi ubica vampira” prikazivana je u periodu od 1998. godine do 2003. godine. To je serija o običnoj devojci iz malog američkog gradića (igra je Sara Mišel Gelar (Sarah Michelle Gellar) koja očajnički želi da vodi normalan život, ali joj to nikako ne ide od ruke, jer je osuđena da bude the chosen one (izabrana) u borbi protiv demona i vampira. Međutim, Bafi je sve samo ne serija o vampirima. Vampiri su samo metafora za sve probleme sa kojima se suočavamo za vreme odrastanja, a brojne epizode su i politički i socijalni komentar na savremenu Ameriku. Ključ uspeha ove serije bio je savršen miks komedije, teške drame i naravno romanse. Tokom serije Bafi je imala dve velike romanse, obe sa zgodnim vampirima Ejndželom (koga je igrao Dejvid Boreanez (David Boreanaz)) i Spajkom (koga je igrao Džejms Marsters (James Marsters)) koje su podigle rejting serije.
Spin off “Bafi ubice vampira”, seriju koja se zvala “Ejndžel” (prikazivanu u periodu od 1999. godine do 2004. godine), Džos Vedon je snimio zbog velike popularnosti lika Ejndžela. Centralna tema serije bila je tema morala, krivice i mogućnosti pokajanja koja je dotaknuta i u Bafi.
Ne samo što su stekle kultni status, obe ove serije su i predmet izučavanja na studijama sociologije na mnogim univerzitetima u Americi. Najavljeno je i snimanje filma “Bafi ubica vampira”, ali ni reditelj ni glumci iz prvobitne postave neće biti uključeni u rad na ovom ostvarenju.
Današnji vampire shows snimani su po uzoru na Bafi, iako su mnogo mračniji i ekstremniji.
HBO serija “Istinska krv”, rađena je po romanu Čerlejn Heris (Charlaine Harris) “Južnjačke misterije vampira” (“The Southern Vampire Mysteries”). Prikazuje se od 2008. godine i trenutno je jedna od najpopularnijih i najuspešnijih serija u Americi. Reditelj serije je već pomenuti Alan Bal, poznat po kontraverznoj seriji “Šest stopa pod zemljom” (“Six Feet Under”). U “Istinskoj krvi” vampiri i ljudi koegzistiraju u imaginarnom gradiću na jugu Amerike. Štaviše, vampiri su građani Amerike, izjednačeni u svojim pravima sa ljudima. Međutim, dok se jedni odriču ljudske krvi i piju veštačku krv, drugi baš i nisu tako prijateljski nastrojeni prema ljudima. Dok sam reditelj tvrdi da zapravo “Istinska krv” ne pretenduje da bude ništa drugo do čiste zabava, brojni kritičari i fanovi raspravljaju o mogućem skrivenom značenju ove serije. Jedni nagoveštavaju da su vampiri koji pokušavaju da se uklope u društvo zapravo metafora za manjine u Americi, posebno gej pokret. Drugi opet tvrde da je u pitanju priča o neprihvaćenosti na opštijem nivou. “Istinska krv” je prilično uzbudljiva, visokobudžetna serija, koju zaista vredi pogledati.
Druge dve veoma popularne serije sa sličnom tematikom su BBC serija “Biti čovek” i stilski slična Sumrak Sagi serija “Dnevnici Vampira”.
BBC serija “Biti čovek” sada ulazi u četvrtu sezonu, a počela je da se prikazuje 2008. godine. Režirana je od strane Tobija Vithausa (Tobby Whithouse), a u centru priče su vampir, vukodlak i duhica. Ova tri bića ipak su sve samo ne zli i pokušavaju da se uklope u normalni svet. Ono što je tajna uspeha ove serije zasigurno je neodoljivi, sarkastični britanski humor i originalnost u pripovedanju.
“Dnevnici Vampira” je tinejdžerska vampirska priča, koja trenutno obara rekorde gledanosti u Americi. Ova serija reditelja Kevina Vilijamsona (Kevin Williamson), rađena je po romanu Lize Džejn Smit (Lisa Jane Smith) i prati ljubavni život tinejdžerke koja se zaljubljuje u dva vampira koji su braća.
Ako pripadate grupi koja se priklonila new age vampirima, “Istinska krv”, “Biti čovek” i po koja repriza Vedonovih serija obećavaju kvalitetno provedeno vreme. Ako kod vas, ipak, ne prolazi ta priča sa vampirima koji idu u teretanu i imaju osećanja, uvek vam preostaje stari dobri Nosferatu ili Bela Lugoši, ili zaista dobri TV filmovi kao što je adaptacija romana “Salem’s Lot” iz 1979, američkog autora Stivena Kinga (Stephen King).
Nevena Ilić – pravnik i self-described nerd. Pesnik u pokušaju, ljubitelj vintage stvarčica, kiše, Londona i filmova iz zlatnog doba Holivuda koji su zaslužni za njen neizlečivi idealizam. Zlatno pravilo: ”Keep the circus going inside you, keep it going, don’t take anything too seriously, it’ll all work out in the end”.
