Koliko se puta izgubimo u rutini svakodnevice i zaboravimo na lepšu stranu života pored silnih problema sa kojima se neprestano borimo? Doživljavamo uspehe i neuspehe koji se evidentno odražavaju na naš život. Pamtimo, zaboravljamo, volimo, nadamo se, verujemo. I tako u krug.

Onda kada smo na korak od odustajanja, kada pomislimo da više nema dana koji će nam doneti preokret i to večno očekivano “bolje sutra”, tada treba zastati i razmisliti. Prisetiti se nekih stvari, preispitati sebe. Zašto si tu gde jesi? Šta zaslužuješ? Šta treba da ispraviš?

Pred vama je jedan inspirativni citat Antoana de Sent-Egziperija kome treba posvetiti samo nekoliko minuta, a možda vas upravo on može navesti da napravite neku promenu i da se zamislite na trenutak.

Antoan de Sent-Egziperi, “Umeće malih koraka”:

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma važno, a šta manje važno.

Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.

Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.

Uvek ću Tebi i ljudima dopustiti da mi govorite. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.

Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku na pravu adresu uputim paketić dobrote uz propratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene čoveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.

Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.

Nauči me umeću malih koraka.


Sofija Soković je hiperaktivna, radoznala, nestrpljiva. Voli putovanja, neobične i korisne stvari, optimistične i zanimljive ljude. Veliki je obožavalac mode, Italije, putovanja i psiholoških knjiga. U stalnoj je potrazi za inovativnostima u svakom pogledu. Omiljeni citat: “Hope for a miricle, but never depend on one. And make them wounder why are you still smiling”.

Editors choice