Gledanju ovog filma pristupila sam sa mnogo rezerve. Očekivanja prepatetičnih ispada tokom celog filma su bila veoma pogrešna. Umesto standardnih zapleta hoćemo/nećemo i družimo se/volimo se, dobili smo jedan kompetentan film (zapravo, adaptaciju knjige), koji uspešno prenosi priču grupe cirkuzanata, koji se bore sa životom tokom perioda “Velike depresije”, koja je potresla Ameriku tridesetih godina XX. veka.
Naracija holivudskog veterana, Hala Holbruka (Hal Holbrook), u skorije vreme viđenog u bajkerskoj seriji “Sons of Anarchy”, efektivno nas uvodi u radnju. Naraciji se može zameriti to što je vremenski nategnuta, kada uznemo u obzir današnji datum i period u kome se radnja odigrava. Takođe, lišava nas neizvesnosti vezanih za sudbinu glavnog lika. Početak filma je klimav, i problematično postavlja osnove daljih zapleta, a na trenutke to čini i neoriginalno. Sa druge strane, nakon tih generičkih dešavanja, bivamo transportovani u cirkusku subkulturu. Režiser, Frensis Lorens (Francis Lawrence), kreirao je vreme “Velike depresije” pejzažima naizmenično osunčanih predela i zlatnih peščanih kriški raja. Depresija nikad nije izgledala bolje…
Brojni autentični sporedni likovi daju priči jedinstveni kredibilitet, i dopuštaju nam da se uživimo u suštinske motive glavnog lika, suočenog sa novim, sasvim drugačijim, načinom života koji je daleko suroviji od života unutar učionice, sa kojim je do tada imao iskustva. Takođe, sporedne uloge efikasno kompenzuju manjak specifičnosti glavnog lika. Mali Patinson (Pattinson), kako ga je duhovito nazvala kolegenica, ne iznenađuje, i efikasno koristi sumračnu mimikriju, kojom nas je preplavljivao prethodnih godina. Spas njegovog lika je suštinska empatija i humani odnos koji prožima suštinu njegovog bića. Upravo ova humanost je katalizator radnje i daje nam taj autentični osećaj koji “Vodu za slonove” izdvaja iz mora sličnih knjiških adaptacija. Riz Viterspun (Reese Witherspoon) je pružila kompetentan portret žene zarobljene u začaranom krugu, i njoj se lično ne može mnogo zameriti. Vredelo bi pomenuti i performans oskarovca Kristofa Volca (Cristoph Waltz), koji ceo film uzdiže i efikasno prikazuje sivu (ne)moralnu realnost eksploatacije, koja prožima cirkus.
Ako o ovom filmu razmišljate kao o holivudskom ostvarenju prolećne sezone, uputno bi bilo da ga pogledate. Međutim, ako ste željni katarze, fatalnosti, originalnosti i iznenadnih raspleta – bićete gorko razočarani. Slon Rozi i dreser August, kojeg glumi Kristof Volc, čine 100 minuta provedenih uz ovaj film blago pozitivnim iskustvom, koje će biti zaboravljeno onog trenutka kada izađete iz bioskopa.
Ocena 5/10
Iva Đoković je studentkinja psihologije opsednuta pop kulturom i umetnošću. Besramno se upušta u knjiške antologije i filmske poslastice uprkos svojim večno rastućim obavezama. Bret Easton Ellis je vodio kroz monotoniju jednobraznosti teenage života, Nietzsche kroz egzistencijalne krize odrastanja, a na dnevnoj bazi su je zabavljala dela velemajstora kinematografije.
