Iako često možemo čuti da se ljudi žale na to da im je stan mali, pronašli smo stan koji sa svojih 35 kvadrata predstavlja pravu malu kreativnu oazu – moderan, minimalistički i sa jasnom šarmantnom crtom karaktera njegove vlasnice.
Kada se uselila u ovaj stan, mlada i ambiciozna marketing menadžerka Olivera Mićević poželela je da celokupan prostor uredi po sopstvenom ukusu. Korak po korak, Olivera je uspela da spoji nespojivo i usput ostvari osećaj komfornosti i topline koji je za nju veoma važan.
Olivera je godinama donosila razne sitnice iz celog sveta i uspomene su na svakom koraku. Često joj i prijatelji zbog njene pasije donesu sitnice iz različitih krajeva sveta.
“Imam gomilu uspomena sa svih strana sveta. Sama sam znala da donesem sto iz Pariza za koji se svi kunu da se isti može kupiti u Beogradu, tanjire iz Diznilenda sa motivom Mikijevih ogromnih ušiju, korpu iz Berlina za koju ni sama nisam znala šta ću držati u njoj ili posteljinu sa gomilom drečavih leptirića koju sam našla na nekoj rasprodaji u Njujorku. Jednostavno sam takva, mnogo mi je lepše spavati na leptirićima nego na običnom belom čaršavu.”
Ono što odmah po ulasku u stan morate da primetite jeste veoma karakterističan zid u jakim bojama. Olivera je inspiraciju za ovo pronašla na nekom od stranih veb sajtova i ubrzo je odlučila da realizuje ovu ideju.
“Čim sam videla znala sam da to moram realizovati jako brzo. Tako sam došla do Ive Kumanović, mlade slikarke, koja je, gle čuda, imala iskustva sa iscrtavanjem velikih površina i za nju je to bio samo ‘zidić’. Tako smo zapravo na neki način dobili umetničko delo koje je mnogo bolje popunilo taj zid nego što bi to učinile neke slike.”
Iako živi u malom stanu, Olivera ga doživljava kao železničku stanicu. Ljudi dolaze, prolaze i odlaze.
“Neko dremne posle posla, često je usluga po principu samoposluživanja, ustaneš i uzmeš, a kada nisam tu ključ je bukvalno ispod otirača. I ja to volim, taj osećaj da je nekome dobro tu gde je. Zato se svi rado vraćaju i ne možeš ih ni poslati kući.”
Olivera je posebnu pažnju posvetila uređenju kuhinje čije elemente zaista koristi. S obzirom na to da je bila oduševljena dizajnom Ora Ita (Ora-ïto), stpljivo je čekala da popuni ceo prostor crnim elementima ovog dizajnera. Inače aktivna učesnica radionice kreativnog kuvanja, Olivera često sprema hranu za sebe i svoje prijatelje, a šolje i suveniri iz celog sveta ne skupljaju prašinu već se svakodnevno koriste.
“Svako jutro prema raspoloženju spontano biram iz koje šolje pijem prvu jutarnju kafu. Nemačka ako sam ljuta, Italija ako želim neke cipele, Monako ako maštam o nekom egzotičnom putovanju, Starbucks ako doručkujem, jer oni imaju najveće šolje na svetu, Dubai ako je vreo dan, Barselona ako sam dobro raspoložena, San Francisko ako mi je muka od Srbije, šoljicu bez ručke ako sam tužna…”
Milan Maglov je marketing menadžer koji ne dozvoljava da mu životom zavlada svakodnevna rutina, te planira da bude jedan od prvih stanovnika Marsa. Voli svoje prijatelje, voli da putuje, sve bi da proba , i u duši je još uvek dete. Omiljeni citat: “Be the change you wish to see in the world!”
Fotografije: Dunja Dopsaj