“Juliet of the Spirits” (1965)
Prvi Fellinijev film u boji predstavlja kaleidoskop snova, vizija i sećanja. Felinijeva supruga, Giulietta Masina, bila je njegova najveća inspiracija i muza. Iako je sarađivala sa brojnim uspešnim italijanskim rediteljima, Giulietta je zauvek ostala upamćena pre svega po filmovima koje je uradila sa svojim suprugom. Nakon filma “La Strada” (1954) u kom je odigrala maestralnu ulogu detinjaste Gelsomine, publika je bila toliko očarana njom da je tražila nastavak filma. Svojoj supruzi Fellini je u ovom filmu dodelio lik Giuliette, koji ju je, prema njegovom mišljenju, predstavio najbolje u odnosu na sve uloge koje je odigrala do tada. Fellini je na scenografiji i kostimima za ovaj film ponovo sarađivao sa Gherardijem, sa izuzetkom glavne glumice čije je upečatljive, skraćene odevne predmete, lično dizajnirao. Belgijska glumica i manekenka Claudie Lange debitovala je u ovom filmu malom, bezimenom ulogom, ali pokazavši ipak jedan od njegovih najupečatljivijih momenata zahvaljujući svojoj sasvim žutoj kombinaciji za plažu koju je upotpunio ogromni, slamnati šešir, kao i providni veo.
“Fellini Satyricon” (1969)
Ovo je priča koja nas vodi na bizarno putovanje dekadentnim Rimom u vreme vladavine cara Nerona, ali priča o manje poznatim stanovnicima ovog grada. “Satirikon” je nešto nalik na divlje senzualni, neverovatni san. Inspirisan je “Satirikonom” Gaiusa Petroniusa Arbitera koji je živeo na Neronovom dvoru. Budući da su sačuvani samo neki delovi knjige, film isto to reflektuje svojom isprekidanošću. Veličanstveni zamršeni setovi “Satirikona” o kojima je sanjao medijski veoma propraćeni dizajner Danilo Donati, bili su Fellinijevi najdekadentniji do sada (Dolce & Gabbana potvrdili su da je film imao trajan uticaj na dizajn krojeva i modu kada su finansirali njegovu restauraciju 2012). Donati je glumce oblačio u klasične tunike neverovatnih boja, od nebesko plave i boje kajsije do skarletne i kadmijumski žute. Korišćene tkanine posebno su tretirane i ispeglane peglom od sedam stopa kako bi se postigao efekat kakav je Felini želeo, otkrio je proizvođač. Takođe, možemo zapaziti i zlatni nakit koji se pokazao kao statusni simbol i mnogobrojni pozlaćeni ukrasi za kosu, često korišćeni u kombinaciji sa kovrdžavom kosom skupljenom u punđu – izgled koji je Donati nazivao “rimska epoha na Marsu”.
“Fellini’s Casanova” (1976)
Ovo je bio rediteljev dvanaesti i najskuplji film. Muzika, scenografija i kostimi u ovom filmu u funkciji su predstavljanja lika Kazanove i njegove percepcije stvarnosti. Kazanova sebe vidi kao intelektualca, ali njegovi pretenciozni kostimi namenjeni da impresioniraju gledaoce, uključujući periku ušiljenu poput sveće i čizme preko kolena, činili su njegov kompletan izgled smešnim. Otvarajuća panorama karnevala u filmu uključuje preko 600 raskošno odevenih i ukrašenih statista, dok se u scenama na dvoru koje su u pastelnim tonovima vidi dominacija čipke, somota i volana. Ovakav izgled sa ornamentima inspirisao je Karla Lagerfelda za njegovu poznatu kolekciju sa motivom Kazanove za “Chloé” 1977. koja je bila ispunjena voluminoznim siluetama, šifonskim haljinama i apliciranom čipkom.
Naslovna fotografija: instagram.com/federico_fellini
Vladislava Milovanović
