Ovaj film je u društvima kritičara i reditelja smatran za jedan od najboljih svih vremena, iako se generalno publika konstantno žali kako je težak za razumeti. Mislim da je ta čitava slika naduvana, pogotovo to što kritičari sami već stvaraju strah kod posmatrača, govoreći kako je potrebno višestruko gledanje da bi se film u potpunosti doživeo. Ne bih se baš složio sa time, “8 1/2” iako sadrži fantastične slojeve surealnog, poseduje jednu mnogo pravičniju formu radnje, nego što vas njegova reputacija ubeđuje. Čitav koncept priče je vrlo jednostavan. Poznati reditelj se sprema za novi film, ali se zatiče u kreativnom limbu. On je opsednut ljubavlju i ženama, i nalazi se u problemu fokusiranja, pošto mu misli sve više lete, u nastojanju da napravi lep umetnički film, on se sve više gubi. Što se rok sve više približava, čitava ekipa zahteva informacije o filmu od njega, a on ih nažalost ne poseduje, jer nije sposoban da se artistički opredeli za jedno. Ono što čini ovaj film tako interesantnim je što ga Felini (Federico_Fellini) koristi kao suptilni komentar i njegovo viđenje na prirodu kreativnosti, umetnosti, krizi srednjih godina i konstantnoj borbi polova. Dosta ljudi ulaze u problem pošto Felini prezentuje u istom volumenu fantazije, snove, flashback sa realnošću radnje filma. Površni posmatrači se tu gube, ne uspevaju da isprate, i u tom momentu im se već film čini bizarnim. Jeste da Felini daje istu količinu bitnosti fikciji i činjenica, ali to ipak čini ovaj utmetnički film jednim fantastičnim iskustvom.
Veliki faktor u ovom filmu su i fantastične perfomanse glumaca, kao i način na koji je snimljen. Kada projekat ode duboku u fantaziju, glumci i sam način snimanja je u istom stilu kao i realnosti, čineći čitavo iskustvo konfuznijim, time vas više uvlačeći u njega, da provalite o čemu se tu zbilja radi.
Za mene čar ovog filma je svakako to što od relativno standardne i obične priče, Felini pravi jedno maestralno umetničku iskustvno, kako u vizuelnom stilu, tako i u narativnom, dodavajući mu izvanrednu poetičnu notu sa fantastičnim muzičkim sekvencama. Jedan od najboljih umetničkih filmova ikada.
Ocena: 10/10
Goran Mirković je filmofil koji podjednako uživa i u ekstremno zanimljivim, i u ekstremno neinteresantnim filmovima, kao i verni pratilac skoro pa svih sitcom-a. Još kao bezbradi klinac obećao je sebi da će se ili on baviti filmom ili film baviti njime. Redovno svoje čitaoce obaveštava o tome “Kakav je film”.
