Odmah moram da priznam da mislim da je Vudi Alen (Woody Allen) precenjen, te su moja očekivanja za njegov najnoviji film bila poprilično niska. Očekivala sam paranoičnog intelektualca (obavezno je Njujorčanin više srednje klase), nespretnog i nekomunikativnog, koji upoznaje tajanstvenu i luckastu devojku. Jednostavan zaplet koji je Alen uspeo da iskoristi na bezbroj načina. Uprkos predrasudi, odlučila sam da rizikujem i provedem sat i kusur vremena u bioskopu. Na veliko iznenađenje, kada je na red došla odjavna špica, još uvek sam bila prikovana za sedište sa velikim osmehom na licu i očiju zamućenih od suza.
Oven Vilson, neočekivan izbor za protagonistu
Protagonista filma, Gil (Gil), koga glumi Oven Vilson (Owen Wilson), na kratkom je odmoru u Parizu sa verenicom i njenim roditeljima. Gil je scenarista holivudskih filmova, ali kako i sam priznaje, zalutao je u svet glamura. Ipak, želja za priznanjem u svetu književnosti nikada ga nije napustila. Naime, upravo piše prvi roman. Sanjalački pogled u očima otkriva gledaocima da je mladi pisac opčinjen Parizom. Takođe se saznaje da Gil mašta o boljim vremenima, dvadesete u gradu svetlosti za njega predstavljaju neku vrstu svetog grala – savršenstvo do koga je nemoguće doći, savršensto koje za njega, čoveka 21. veka, i ne postoji. Tokom jedne od Gilovih potraga za nadahnućem, tačno kada sat otkuca ponoć, pojavljuje se automobil iz prvih decenija 20. veka, krcat ljudima koji zbunjenog Gila veselo pozivaju da im se pridruži.
Povratak u lude dvadesete
Kada nesuđeni pisac izađe iz automobila, shvata da udiše vazduh star 90 godina. Vraćen je u prošlost, u vreme koje je idealizovao čitavog života. Uz note džeza i ukus vina, Gil se upoznaje sa Ficdžeraldovima (Scott & Zelda Fitzgerald), Pikasom (Pablo Picasso), Dalijem (Salvador Dalí), Hemingvejem (Ernest Hemingway) i Gertrudom Stajn (Gertrude Stein). Upoznaje Adrijanu (Adriana), luckastu sanjalicu Alenovog jednostavnog zapleta, sa kojom naivno počinje da flertuje.
Marion Kotijar savršena je kao Adrijana
Do kraja filma Vudi Alen uspeva čak i da skeptika preobrati u najvernijeg obožavaoca Pariza, a predivni prizori samo su šlag na torti. “Ponoć u Parizu” (Midnight in Paris) film je o razbijanju iluzija, o duhu snova, sanjarenja i samog stvaralaštva, te konačno o čoveku koji na raskršću života uspeva da izabere pravi put.
Romantična šetnja Parizom
Da je “Ponoć u Parizu” zaista jedna gurmanska poslastica, bio bi to kolač iz detinjstva. Nakon završetka filma, gledaoci ostaju s osećajem blage melanholije i nade u to da snovi, koliko god deluju nedostižni, uspevaju da se ostvare, premda ne uvek na način na koji to očekujemo.
Alice Lavide voli da piše pod pseudonimom i za sebe kaže da mnogo više vremena provodi u oblacima nego na zemlji. Priznaje da je zavisnik od kafe, i ne namerava da prestane da je pije. Neil Gaiman, Terry Pratchett i Douglas Adams su joj najveći uzori i najdraži pisci. Ne bi mogla da preživi u svetu bez tehnologije. “In the beginning the Universe was created. This has made a lot of people very angry and has been widely regarded as a bad move” (Douglas Adams)
