Ima i nešto dobro u savremenom načinu života. Verovatno je to dokaz da je sva tehnologija, ipak, zamišljena kao alat. Može se, stoga, koristiti i za užasno glupave, ali i uzvišene projekte. Film “Čelično nebo” (Iron Sky) nastalo je uz pomoć sajta Wreck-a-Movie na kome svi zainteresovani mogu da učestvuju u izradi novih dela. Publika daje predloge, komentariše pravac razvoja. Premda je zvanično označen kao finsko-nemačko-australijske proizvodnje, glavni finansijer “Čeličnog neba” jeste – publika.
Osim nekoliko nezavisnih filmskih kompanija, novac za film obezbedili su pojednci kojima je stalo da se ovo delo pojavi u javnosti. Naravno, okupljanju producenata pomogao je i trejler koji je emitovan za vreme festivala u Kanu 2008. godine.
Šta bi bila vrhunska umetnost? Reći će neki da je to pitanje ukusa, društvenih normi, ono što izdrži ispit vremena. A šta biste rekli za umetnost koja vas zabavi, šokira, navede da se smejete, da se smejete pojavama koje nisu za smeh, nagna da razmislite? Kako biste odredili umetničko delo koje vam preokrene percepciju, sklizne vam vozić moždanih vijuga sa ustaljenih šina, a pritom vas neprestano draži i primiče ivici stolice iz koje hoćete da iskočite, da bi vas na kraju ostavila zanemele, zakucane za stolicu, blago omamljene tek toliko da možete da odete kući i posle dva-tri dana nastavite da razmišljate, osveženog uma i duše?
Ako to nije vrhunska umetnost, onda ne znam šta jeste – a “Čelično nebo” je upravo jedna takva “vožnja”.
Svi stereotipi su tu - i ludi naučnik...
Autorka priče po kojoj je razvijen scenario za “Čelično nebo” jeste Johana Sinisalo (Johanna Sinisalo), finska književnica. Dobitnica je mnogih književnih nagrada, svetskih i domaćih, za naučnu fantastiku i probijanje granica ustaljenje žanrovske proze. Iza sebe ima šest romana naučne fantastike, te preko četrdeset objavljenih priča. Autorka je i antologije filmske fantastike, scenarista je pet stripova, a pisala je i za više televizijskih serija. Po njenom tekstu scenario su sastavili Mihael Kalesniko (Michael Kalesniko) i režiser filma, Timo Vuorensola (Timo Vuorensola).
E, sad.
Gospodin Vuorensola je jedan luckast tip, u Finskoj poznat kao autor parodijskih filmova “Star Wreck” u kojima se poigrava sa klasicima naučne fantastike (“Star Trek”, “Star Wars”, “Babylon 5”). Duhovit, oštar u umetničkom komentaru i spreman da se igra, predstavlja pravog čoveka na pravom mestu da razradi i uobliči u film ideje koje je postavila Johana.
...i seksi-naci-učiteljica...
O kritičkoj, misaonoj i umetničkoj vrednosti filma govori i činjenica da je kultni sastav Laibach pristao da radi kompletnu muziku za film. Osim motiva sa njihovog albuma “Volk” koji kritikuje instituciju himne, kao obeležja države (star iLaibachov “pacijent”), u filmu ćete čuti i Vagnera (naravno), te začudne teme koje spajaju horor industrial-žanra sa dečijim uspavankama. To je, zapravo, savršena muzička pratnja za film koji ima ukus ogromnog sladoleda sa mrvljenim staklom umesto leda. Tek kada ga u slast pojedete, ostaje vam otkrovenje ukusa krvi i pitanje, da li je bolje to što ste uživali ili to što ste se osvestili.
...i crni "brat" astronaut!
Da ne bih prepričavao film i otkrivao vam pojedinosti, reći ću samo da su se na tapetu našli i nacisti i neo-nacisti i oni što vole “red i mir” i oni anarhični, i savremeno društvo i sve društvene vrednosti i mediji i percepcija stvarnosti koju nam pružaju i moda (oh, da mnogo mode) i umetnost sama i države i društva i diplomatija i nauka i tehnologija i pitanje šta je to napredak i roditeljstvo i politika i Amerika i Finci i stara mudrost Indije i citati raznih kultnih filmova i rasizam.
I dok gledate odjavnu špicu, zakucani, ali ne i skucani, ne smejete se. Niste ni naježeni, samo ne možete da se pomerite. Što je dobro, jer sledi odjavna špica praćena maestralnom muzikom Leibacha i jedan kadar, možda nagoveštaj budućih nastavaka. Obavezno pogledajte, ako još nije kasno, u bioskopu!
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
