Dvadeset godina kasnije ponovo smo ušetali u stan nama najdraže ekranizovane porodice. Povratak i okupljanje te iste neminovno je okupio mnoge druge porodice iza malih ekrana. Pre godinu dana je zvanično najavljen nastavak snimanja, a da li će nove epizode, snimane u modernijem duhu, opravdati iščekivanja verne publike?
Nisi zaspali u vremenu, sudeći po onome što smo odgledali, podlegli su tehnologiji. Verno su sledili tehnološku evoluciju nametnutu čovečanstvu. I ako su u prvom delu serijala delovali dosta povučeno, živeći gotovo autarhično, protiveći se indirektno vladajućem sistemu i svetu koji ih okružuje, danas su nam prikazani zaista drugačije od onoga na šta smo navikli.
U nešto svetlijem kadru, svakako vedrijem i drugačijem, neke su stvari ostale ipak nepromenjene. Zaboga, pa Dragoslava Katarina još uvek oslovljava švalerčinom. Što Dragoslav naizgled i dalje negira. No, on ipak ne posustaje. Dragoslava godine nisu obeshrabrile da osvoji Katarinu.
Ugrinović, nakon toliko godina, još uvek gaji uzvišena osećanja prema avangardnoj umetnici. Dosledan svom planinarskom duhu, i dalje ulazi kroz prozor, ali u znatno svedenijem stilu. Ali, šta je Ugrinović bez planinarske opreme? Videćemo u nastavku.
Nama draga Milica više nije dete, čak ima i svoje. Da li je mamina devojčica nasledila političku sklonost – Da li će i Keti verno pratiti prenos dešavanja u skupštini?
S obzirom na to da članovi njene porodice nisu bili upućeni na prinovu, baba Katarina je ostala u čudu, srušivši se na pod.
Ana je izrasla u zanosnu brinetu koja niže promašene brakove. Glumici Bojani Maljević, koja tumači ulogu Ane, godine nisu nanele neke veće promene, zadržala je ljupkost lica. Te nam crna boja kose nije odmogla da je prepoznamo.
Međutim, lik na koga je vreme najmanje uticalo jeste lik malog Voje čije je zdravlje oduvek bilo ugroženo. U ovoj epizodi bio nam je vedar i zdrav, nadajmo se da je vreme jedino uticalo na izlečenje njegove čuvene hipohondrije.
Ako sudimo po sinoć emitovanoj epizodi složićemo se da je bilo manje humora po kome su inače Anđelići i Jakovljevići prepoznatljivi. Suptilnost njihovog govora donekle nam je bila odsutna. Ali, da ne sudimo prerano, ipak je ovo bio uvod u jednu davnu i lepu priču.
Svakako smo uživali u epohalnom povratku neponovljivog glumačkog sastava koji je inače osvežio devedesete velikom i nesebičnom dozom intelektualnosti.
Od njih očekujemo kritičku nastrojenost po kojoj su čuveni, očekujemo nesvakidašnje i neuobičajene porodične konflikte koji su ih paradoksalno držali skupa. Očekujemo oazu uzvišenosti u ovim, priznaćete, još uvek teškim vremenima.
Negde između naših sećanja na već gledano i našeg ushićenja vezanim za ponovno snimanje serije, ušetali su konačno kroz vrata koja smo mi njima, ovoga puta, širom otvorili.
Dobrodošli!
Izvori fotografija: otvorenavrata.blogspot.fr
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
