U ratu stradaju civili, nedužni građani, žene i deca – ali mora da ste to znali! Za sve koji su propustili da upamte tu lekciju, koju izgleda čovečanstvo nikada nije savladalo (ili to znanje spada u ona besmislena i beskorisna akademska znanja, koja odlikuju nobles, a koja ti ništa ne pomažu kad je neka frka) scenaristi su se potrudili da to predstave što je eksplicitnije moguće. Pa, rajo, ako nisi znala da u ratu gineš ti, mnogobrojnije nego bilo koja vojska i to baš onako besmisleno, brutalno i odvratno, kako nas je poučila peta epizoda GOT-a, smatraj da si obaveštena.
Najjači utisak mi ostavlja slika Džona Snežnog kako seče levo i desno i viče “staniteeee!” i gleda onako sav očajan, šta je ona njegova ludača uradila. On se bori u samoodbrani, dok neokaljani kolju li kolju, zato što se u njihovoj kraljici “probudio zmaj” odnosno, očekivano targerijansko bezumlje i još očekivanija ljudska sujeta. Najmanje ograničeni svojim egom, ispadoše Varis, braća Lanister i Džon. Svi ostali uglavnom imaju na umu neku osvetu, neki trijumf, neko crvenilo pred očima, koje samoljubivo smatraju višim ciljem.
A među snažnim ženama, još nam samo Arja ostade, da vidimo hoće li pokazati malo širine i mudrosti – Sansa je odala Džonovu tajnu (ccc, kao da je tata Ned ničemu nije naučio, a onoliko se diči što je Starkova), Brijeni se slomilo srce (kad je odabrala ulickanog kraljeubicu umesto džina džindžera, najzabavnijeg na svetu, guska ženska), Sersei je idiot (apsolutno dosledna svojoj kraljevskoj umišljenosti i glupača do kraja – osim ako je preživela ono rušenje i zatrpavanje, pa će imati još jednu šansu da dokaže doslednost), Deneris polude (što kao još nije izvesno, ali onim spaljivanjem Kraljeve luke je dokazala da joj je najbitnija moć, odnosno, sasvim suprotno od oslobađanja naroda vladavine tiranina…) Jbg. Mislim, ta skraćenica bi mogla da stoji umesto celog ovog teksta, kao moja autentična reakcija na petu epizodu.
Prvi put sam prevrnula očima, kad se Tirion rasplakao u bratovljevom zagrljaju – prvo sam mislila ne, ne, neće valjda, neeeee, zašto ovo kenjkanje, pobogu, pa ne treba mi da svako u ovoj jebenoj seriji pokaže svoju slinavu stranu, neće vaaaaaljda najciničnija jezičina GOT-a iz patetike da pređe u ultimativnu patetiku i da mi se rašmrca ovde?!
E, jbg (prevrt, zakolut)
Drugi put sam prevrnula očima kad Arja pozove Planinu i kaže mu “hvala ti”, kao da su značajni pogledi tipa Mala nevesta, Suze moje neveste, Nevesta moje majke, osamstopedesettreća epizoda – iznenada prestali da budu dovoljni u osamstopedesetčetvtoj.
Jbg (kolut…)
Treći put sam prevrnula očima kad je Deneris počela da slaže onu osvetničku i divljačku facu i krenula da prži, uništavajući nemilice svoje potencijalne podanike, zajedno sa neprijateljima. Mislim da je to bila serija kolutanja očima, pošto mi se malo zavrtelo u glavi i pripala mi je muka. Mislim, da, stvarno, ako nam GOT ne podigne nivo svesti o istoriji civilizacije, ništa neće pomoći, nastavićemo da se krljamo, za tron ili za hleb, ili u samoodbrani.
Ma biće da sam mnogo češće kolutala očima, ali jedan momenat jeste bio duhovit i smejala sam se neveselo, ali glasno – crni humor uvek mi izaziva taj nevoljni “božesačuvaj” smeh – a da, to je bilo posle još jednog kolutanja očima, kad su dvojica pastuva krenula da se ubijaju zbog Sersei. Ono kad umiruća hobotnica zeza Džejmija, jer ga je ipak sredio. Kul. I to je možda jedino bilo kul u celoj dugačkoj petoj epizodi. Dobro i braća Klegani su junački okončala svoj deo priče, to priznajem. A ko će kome šta još da priznaje do kraja – oči mi same zakolutaju, kad samo pomislim!
Naslovna fotografija: instagram.com/gameofthrones
Aleksina Đorđević
