Izložba | Zemunski međunarodni salon karikatura
Od 2. do 14. septembra
Galerija “Stara Kapetanija”, Zemun
Gradska opština Zemun najavila je 16. po redu Međunarodni salon karikatura, koji će biti otvoren od 2. do 14. septembra.
Ove godine Salon neće imati takmičarski karakter, već će biti organizovan kao izložba. Biće izloženi radovi iz čak 10 muzeja iz celog sveta, čiji direktori dolaze u Zemun na sastanak direktora muzeja karikatura, koji se tradicionalno održava u amfiteatru OŠ Lazar Savatić. Tema ovogodišnjeg sastanka je unapređenje međunarodne saradnje.
U muzeju ima više od 15,000 originalnih karikatura iz celog sveta koje će biti izložene; radova iz muzeja karikatura iz Irana, Belgije, Azerbejdžana, Rumunije, Rusije, Holandije… Naravno, najviše će biti radova velikih imena srpske karikature.
Predstava | Kabare “Obično veče”
Pozorište Slavija
Autor i glavna uloga: Milan Gutović
“Predstava koju vam predlažemo ovim putem obišla je sve kontinente i većinu glavnih gradova sveta. Nema te predstave ni na jednom repertoaru bilo koga pozorišta koja je gostovala na scenama Moskve, Beča, Londona, Pariza, Ciriha, Ženeve, Johanesburga, Njujorka, Toronta, Čikaga, Vankuvera, Montreala, Sidneja, Melburna, Perta, Brizbejna, Velingtona, Oklenda, Pekinga i mnogih gradova koje nismo u stanju da nabrojimo, a na redovnom je repertoaru ovoga pozorišta. Već je godinama kultna predstava beogradske publike i taj status ne gubi već više od jedne decenije.”
(izvor: pozorište-slavija.co.rs)
Izložba | GRAD – HRONIKE URBANOG PROSTORA
Autor koncepcije: mr Mišela Blanuša, viši kustos
Kustosi izložbe i autori tekstova: mr Mišela Blanuša, viši kustos i Žaklina Ratković, viši kustos
Moderna galerija u Lazarevcu; Muzej savremene umetnosti u Beogradu
Izložba GRAD – HRONIKE URBANOG PROSTORA istražuje i prezentuje različite modalitete gradske sredine i života jednog grada na primerima iz zbirki Muzeja savremene umetnosti.
Predstava grada kao tema izuzetno je zastupljena u umetnosti 20. veka, s obzirom na to da je grad oduvek predstavljao jedan od omiljenih prostora stvarnosti za koje su umetnici imali izraženu potrebu da se vežu i da ga prezentuju u svojim delima. Grad je uvek bio poseban predmet umetničke inspiracije čije se forme izražavanja iskazuju kroz različite oblike modernosti a sam umetnik često biva uvučen u stvaranje kulturnog identiteta grada u kome živi. Tako nastaju pejzaži gradova u kojima je živeo, školovao se i usavršavao ali i onih koji su na njega ostavili snažan utisak svojim mentalitetom, istorijskim obeležljima i stilom urbanog življenja. Često, takva umetnička dela nastaju i kao predstave grada koje služe kao predlosci za stilska istraživanja u umetnosti, kao i predstave urbanog načina života koje daju estetsku dimenziju javnog i polujavnog prostora ali i kritiku socijalne ili statusne pozicije građanstva ili negativnih posledica brzih civilizacijskih i društvenih promena.
Pored likovno-estetske analize umetničkog dela na ovoj izložbi nemoguće je zaobići i kontekstualni pristup ovoj temi pošto kroz predstave grada može da se prati i njegov istorijski razvoj, lica i naličja urbane sredine kao i gradskih dešavanja i obeležja urbanih prostora ali i razvoj društva u celini. Izbor radova je fokusiran na određene fenomene i kulturne modele adekvatne prirodi gradske sredine, kao i različite aspekte prezentacije jednog grada koji predstavlja mesto gde je čovek konzument umetničke i kulturne animacije i duhovnog života gradske sredine.
Na izložbi ce biti predstavljeno 30 umetničkih sledećih autora: Sava Šumanović, Nedeljko Gvozdenović, Kosta Hakman, Milan Konjović, Petar Lubarda, Krsto Hegedušić, Peđa Milosavljević, Milena Pavlović-Barilli, Mihailo S. Petrov, Marij Pregelj, Ljubica-Cuca Sokić, Veljko Stanojević, Vojo Stanić i dr.
Izložba će ovoga puta biti predstavljena u Modernoj galeriji u Lazarevcu u sredu 7. septembra u 19 časova, posle uspešnih gostovanja u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Gradskoj galeriji u Užicu, Gradskom muzeju u Subotici i Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolaković u Beogradu.
Knjiga | Roman u formi dnevnika, “Mučnina” – Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre)
Paideia
U ovom romanu, napisanom u formi dnevnika, jasno se osećaju ideje Sartrove egzistencijalističke filozofije, njegova razmišljanja o vremenu, ljudskom životu, stvaralaštvu…
Pisac ovog dnevnika pokušava da napiše istorijski roman, ali ga sprečavaju mučnina i strah od egzistencije, koji ga proganjaju i teraju da primećuje sitne banalnosti koje mu neprestano odvraćaju pažnju; on postaje opasno svestan svog tela, drugih ljudi i njihovih postupaka, kojima kao da pokušavaju da prikriju besmisao života. Zapravo, sve što čovek čini čini da bi svom životu, koji je u suštini besmislen, dao neki smisao.
Na kraju, on pokušava da svoj smisao pronađe u umetničkom stvaralaštvu, na šta ga inspiriše jedna džez pesma.
Za mere opreza, način upotrebe i moguće kontraindikacije, obratite se terapeutima:
Dejana Knežević & Uroš Pajović
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
