Zamislite trenutak u kojem upadate u zečju rupu. Niste sasvim sigurni da li sanjate ili je to posledica dosade koja vas je uhvatila. Mislili ste da će taj pad kratko trajati, međutim, neke stvari ne izgledaju onako kako ste ih zamislili. Alisa je znatiželjna devojčica, sklona neobičnim avanturama. Čak je i pre dve godine ekranizovana, ali ne samo kao crtani film. Mnoštvo likova je kompjuterskim putem dizajnirano, a ljubitelji ove priče oduševili su se prisustvom Džonija Depa (Johnny Depp) u ulozi Ludog Šeširdžije (The Dormouse). Ko nije pogledao ovo sjajno ostvarenje, neka to odmah uradi!
U davna vremena, kada su nastajale narodne pripovetke, oni koji su ih pričali verovali su u njihov sadržaj. Te priče, naročito bajke, stvarane su u vreme kada se smatralo da se sva čuda koja su u njima zaista dešavaju. One su i dalje bile pokretači mašte, a čitaoci su uživali u svemu što ih je uvodilo u svet fantazije i na neki način omogućavalo da se poistovete sa likovima iz snova.
Čarls Latvidž Dodžson (Charles Lutwidge Dodgson), koji se potpisivao pod pseudonimom Luis Kerol (Lewis Carroll), kreator je jedne od najlepših dečjih knjiga u istoriji književnosti. Karakteristična crta njegovih priča jeste prelaz iz običnog, svakodnevnog života u svet sanjarenja, izmišljanja i ličnog preispitivanja.
Još kao tinejdžer pokazao je interesovanje prema prirodnim naukama, pogotovo matematici, pa je svoj život posvetio profesorskom pozivu i lepoti odnosa sa svojim studentima. Zanimljiv podatak govori o nepostojanju Kerolove porodice gde je taj gubitak nadomestio trajnim prijateljstvima. Tugovao je jer nije imao decu, a uživao je u pecanju i izletima sa klincima njegovih nadređenih. Jednu devojčicu je izuzetno voleo, a zvala se Alisa (Alice). Tako je nastala njegova prva, istoimena knjiga pod nazivom “Alisa u zemlji čuda” (Alice’s Adventures in Wonderland).
Ova bajka je na kraju ekranizovana u simpatičan crtani film, a klinci se i danas rado opredeljuju za ovaj crtać zbog svoje lepote i mašte koja dominira u njemu. Alisa usled dosade obraća pažnju na Zeca (The White Rabbit), zanemarujući sestru koja pored nje čita knjigu. I tako počinje njena pustolovina. Prilično neobična. Zec je samo uvod u ono što je očekuje. Sa preprekama koje mora da savlada, nesvesna je šta se nalazi iza zaključanih vrata. Divna šuma u koju zalazi i životinje koje tamo sreće još više povećavaju njenu radoznalost. Svaki lik nosi svoju priču i specifičan je po nekom događaju ili fizičkom izgledu.
Pored razmažene Crvene Kraljice (The Red Queen), koja svoj bes iskaljuje tako što odrubljuje glavu svakome ko joj stane na žulj, često je prisutna i Čudesna Mačka (The Cheshire Cat), tajanstveno stvorenje koje poput magle nestaje kada je Alisi najviše potrebna. Takođe, tu su i blesavi blizanci, čudna stvorenja i nota one čudesne magije koja obavija Zemlju Čuda.
Ipak, najzanimljiva je Gusenica (The Caterpillar), neobična i previše opuštena životinja koja zagonetkama podstiče glavnu junakinju da nađe put. Na svakom koraku čeka je nešto novo, a čajanka sa Šeširdžijom predstavlja vrhunac lepote i apsurda ove bajke.
Zemlja čuda zahteva mnogo opisa i još više uživanja. U njoj se možete samo prepustiti i osetiti čaroliju koja njom vlada. Zalutati u san nije teško, teže je osetiti surovu realnost kad se probudite. Alisa je snagom volje, inteligencijom, srećom i malom dozom drskosti dočarala svet mašte u kome svi imaju pravo da kreiraju svoj kutak radosti onako kako žele.
Prava na slike polaže © Tim Barton (Tim Burton) i Walt Disney Pictures
Prethodne tekstove iz serijala “Animirani petak” možete pronaći ovde.
Bojana Andrić je večiti zaljubljenik u knjige Nore Roberts i Paula Koelja. Voli da voli, bez ograničenja i predrasuda. Dan joj nije potpun bez taktova dobre pesme, osmeha najdražih, jagoda, sladoleda, sladoleda sa jagodama, popodnevne dremke, maženja, češkanja. Odbijaju je ljudska glupost, ograničenost i lenjost. Omiljena, do skoro usvojena parola: “Mene ne zanima šta vi mislite o meni, jer ja o vama ne razmišljam uopšte” (Coco Chanel)