Detektiva Nika Praskatona (u originalu – Nick Knatterton) pamtimo po zelenom, kariranom odelu, kapi istog dezena, neizostavnoj luli i onom značajnom “Kombiniram!”. Ovaj karakter, zapravo je strip junak kog je nacrtao Manfred Šmit (Manfred Schmidt) pedesetih godina dvadesetog veka, sa punim imenom – Nikolaus Barun od Knatera (Nickolaus Freiherr von Knatter).
Nik je, zapravo, strip junak kom je život udahnuo Manfred Šmit
Nik je rođen u gradiću Kiricu, a roditelji su mu Kašmir Kuno od Knatera (Casmir Kunovon Knatter) i Korina Pimpsberg (Corinna Pimpsberg), a najčešća lokacija u pričama jeste Alibi Bar – kao omiljeno mesto svim sumnjivim likovima.
Animirana serija bazirana na ovom (prvobitno) strip junaku, osim tematskih, imala je i svoje audiovizuelne specifičnosti – Umesto uobičajenog dijaloga, u ovom crtanom postojao je tek glas naratora, dok ostali likovi uglavnom ispuštaju nedefinisane zvukove (koje narator, potom, objašnjava).
Ovaj simpatični detektiv, iako dobre fizičke građe, nije predstavljen kao posebno snažan, već je svoje slučajeve uspešno rešavao tek zahvaljujući čulima, mentalnoj snazi, dobrim zapažanjima i bogatim znanjima iz najrazličitijih oblasti. Brojni od slučajeva kojima se Nik bavio aludirali su na političke afere koje su se zbivale u Nemačkoj.
Strip “Nick Knatterton” u originalnom, nemačkom, izadnju
Iako su Praskatonove avanture zapravo ozbiljne detektivske priče, crtani obiluje sjajnim humorom i istom takvom (mada jednostavnom) animacijom. Pored Nikovih fizičkih specifičnosti i rečenice “Kombiniram!” (koju, takođe, narator izgovara), oni koji su pratili priču o ovom junaku, zapamtili su i golišave tete sa bujnim oblinama, koje su se više puta mogle sresti u svakoj od epizoda. Priča, zapravo, i jeste namenjena pre starijoj publici nego deci, a slučajevi sa kojima se Nik susreće, poput brojnih nemačkih detektivskih priča, najčešće su vezani za bogate aristokratske porodice, koje, u javnosti, žele sačuvati svoj ugled.
Naravno, i ovde ima negativaca, povezanih sa Praskatonom i njegovim klijentima, ali se dešava da su, obično, dobrodušni, te se pomire sa svojim žrtvama, nakon što ih Nik raskrinka.
Golišave tete pojavljivale su se gotovo niotkuda i vrištale u gotovo svakoj epizodi
Ono što ovom animiranom filmu daje na dinamici, jesu upravo, na interesantan način, prenesena Nikova razmišljanja – ona se (često munjevitom brzinom) “vrte” kroz njegovu glavu, što vizuelno ubrzava priču i održava pažnju gledalaca. Potom se čuje prepoznatljiv glas naratora, pamtljiva reč i slučaj koji ubrzo biva rešen. Zavesa.
Nik kombinira
2002. godine snjimljen je i dugometražni film – “Nik Praskaton – film” (Nick Knatterton – Der Film), a 2007. i 2008. godine ovaj junak dobio je i deo radijskog prostora u obliku izvođenja radio drama.
Prethodne tekstove iz serijala “Animirani petak” možete pronaći ovde.
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
