Poput oživele basne, ovaj crtani više nalikuje pozorištu na dnu okeana, nego nizu kadrova koji su neopipljivi. Jeste da je ove godine postao i trodimenzionalan film. Možda za to i nije bilo potrebe. Dovoljno života filmu su dali besprekorna grafika i junaci koji svojim karakterom više nalikuju ljudima nego životinjama.
“Potraga za Nemom” (Finding Nemo) nadražuje čula koja automatski zagolicaju osećanja. Film koji je lep za oko, ali i za srce. Nesebično pružanje ljubavi i pomoći prija i dok se doživljava kroz imaginarnu priču.
Već na samom početku se vidi koliko jedan otac može da voli sina jedinca. Pogotovo kada, kao Nemov tata Marlin (Marlin), svu ljubav sa izgubljene supruge i 399 sinova i ćerki, prenese na jedino dete. Ako ljubav prema detetu može da dostigne vrhunac, onda je to sigurno onaj tren kada mu ga neko otme. Marlin to i potvrđuje kada se hrabro upusti u traganje kroz okean kog se uvek plašio.
Uplašeni tata
Čoveku se, tačnije ribi, uvek nađe neka pomoć u nevolji. Nenadana, bezazlena, iskrena. Ona koja je kao naručena. Nalik Dori (Dory). Riba koja zna da čita. Sposobnost koja je Marlinu najpotrebnija za tumačenje slova na maski ronioca koju je ispustio Nemov “kidnaper”. Jedini putokaz do Nema. Međutim, Dori koja je prirodna plavuša, kako ona naglašava, vrlo lako zaboravlja.
Tražeći Nema
Mada, principi i uverenja se nikad ne zaboravljaju. Optimističnost i u najugroženijim momentima njenog života ne nestaje. Kao što i Marlin stalno potura svoje strahove i nespremnost na rizik. To se najjasnije vidi u sceni, gde Dori i Marlin koji su zarobljeni u malom okeanu unutar kita, različito gledaju na pražnjenje vode iz kitove utrobe. Dori ocenjuje odaje kitovih usta kao polupune, dok ih Marlin vidi kao poluprazne. Na kraju, uspevaju da se međusobno zaraze protivničkim pogledima na svet i time “doteraju” svoje karaktere.
Iznad okeana, mali Nemo koji je naizgled jedna obična klovn ribica, sebe uči, a druge navikava da je mnogo više od toga. U tome mu možda i najviše pomaže njegovo malo srećno peraje, koje deluje da mu samo onemogućava probijanje kroz vodu, pa i život. Pritisnut činjenicom da može da postane ugrožen kućni ljubimac male Darle (Darla), a poguran slobodom koju prvi put ima, on i uspeva da ostvari željno čekani povratak u okean.
Napokon zajedno
Svaki detalj koji je ukraden od čovekove fizionomije, a skladno uklopljen na izgled riba, tera našu maštu da jasno nacrta ljudski lik svakog junaka. Kao “boje” mogu da joj posluže Dorin pegav “nos”, Marlinove bore na “čelu”, Naduvani (Bloat) koji bi tačno mogao da bude čovek koji je punačak i kome se često omakne da podrigne, škamp Žak (Jacquez) koji svojim akcentom i uvijenim “brkovima” nepogrešivo asocira na Francuza…
Nemo kao “mozak” operacije povratka u okean
Kao i društvene igre, tako je i “Nemo” predviđen za sve one, može se slobodno reći, koji su stari od sedam do 107 godina. Tako da ni ne čudi što je izabran za jednog od deset najbolje animiranih filmova, pa ni to što mu je dodeljen Oskar.
Prethodne tekstove iz serijala “Animirani petak” možete pronaći ovde.
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.
