Šta je bilo to što je udružilo Matriks (The Matrix) duo Vačauski (Wachowski) i genijalca Toma Tikvera (Tom Tykwer) koji se filmom “Trči Lola, trči” (Run Lola Run) upisao u istoriju kinematografije? Nemerljivo ambiciozna i pomalo lucidna ideja da je moguće preneti roman Dejvida Mičela (David Mitchell) na veliko platno. U pitanju je svakako projekat pod imenom “Atlas oblaka” (Cloud Atlas).
Normalno je što smo se svi pitali da li je trio sišao sa uma. Naime, sam roman je bio poprlično konfuzan. A kakav bi i bio kada pokriva šest različitih priča, temu prošlih života, povezanosti ljudi i univerzalnim problemima koji su nas oduvek mučili, a i nastaviće da seju razdore verovatno dok je sveta i veka. Ako je roman bio težak, iako popularan, kako se onda uopšte završio podvig troje vizionara? Zadivljujuće dobro.
Tom Tikver se prihvatio zadatka da režira sekvence dvadesetog i dvadeset i prvog veka
“Atlas oblaka” smo imali prilike da ocenimo 14. novembra kada je film premijerno prikazan u Beogradu. Vrlo retko imamo priliku da odgledamo film ovako epskih razmera, da sedimo tri sata u stolici bez da poželimo da iskočimo iz sopstvene kože i da spalimo onoga koji je došao na ideju da se dohvati rediteljske palice. U današnje vreme kada sve protiče neumoljivo velikom brzinom, teško je skrasiti se na jednom mestu ovoliko dug period i upravo zbog toga idu sve pohvale rediteljima koji su izveli neverovatno dobar posao. Naravno da kao i u svakom filmu postoji poneki trenutak koji biste premotali da gledate film sami u udobnosti kreveta svoga, no gledalac sasvim sigurno neće moći da se požali da je bilo previše dosadnih i besmislenih sekvenci, ako ih je uopšte i bilo. A zašto je sve to tako?
Džim Stardžis je u svakoj priči pripala uloga osobe koja se bori za pravdu
Sam početak filma je isuviše konfuzan, toliko da gledalac prvo dovodi u pitanje svoju inteligenciju, a potom zdrav razum režisera. Međutim kako vreme odmiče sekvence se produžavaju, likovi se izgrađuju, nit priče se razvija, a emocije postaju sve jače. Nakon briljantne završnice gledalac ostaje da sedi, posmatra ekran sa divljenjem dok ga najrazličitije emocije i dalje preplavljuju. Konstantna smena žanrova po scenama neprekidno drži, pa čak i potpiruje pažnju posmatrača.
Nakon drame, tragedije i akcije iz sedamdesetih, savremena komedija predstavljala je sjajan predah
Sjajan rediteljski posao, scenografija i čitava priča izgubili bi mnogo na ceni da nije bilo odlične glumačke ekipe. Glavne likove tumače Tom Henks (Tom Hanks), Hali Beri (Halle Berry), Džim Brodbent (Jim Broadbent), Hugo Viving (Hugo Weaving), Džim Stardžis (Jim Sturgess), Duna Bej (Doona Bae) i Ben Višou (Ben Whishaw). Svi oni bili su briljantni, a ono što im je dodatno pomoglo jeste neverovatna šminka. Naime, glavni glumci, ali i sporedni, pojavljuju se u svakoj od šest priča, ponekad kao glavni protagonisti, ponekad sasvim skrajnuti i gotovo je nemoguće prepoznati ih. Gledaoci će se sigurno iznenaditi na kraju filma kada vide ko je u stvari koga glumio.
Jedna od priča koju je režirao duo Vačauski, a koja se bavi bliskom budućnošću i klonovima, svakako je najupečatljivija
Čak i ukoliko gledalac nije pethodno pročitao knjigu, moći će da uživa u filmu. Nije ni bitno koji žanr preferira, jer “Atlas oblaka” pokriva sve – od tragedije, akcije iz sedamdesetih i savremena komedije, preko političke teme eugenike, naučne fantastike i romanse pa sve do drame. Film se bavi najbitnijih ljudskim manama i vrlinama, a što je još bitnije, univerzalnim problemima koji i dan danas predstavljaju uzrok brojnim raspravama. “Atlas oblaka” nas podseća da se istorija stalno ponavlja i da je konačno došlo vreme da preusmerimo svoju budućnost koja nas nezaustavljivo vodi u propast.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
