Verujete li u bajke? Obožavate ih? Prerasli ste ih? Plašite ih se? Da li vam se desio čudan splet okolnosti, pa vam se bajka čini kao realna mogućnost? Možda još uvek čitate braću Grim (Grimm), gledate Diznijeve (Disney) crtaće, ne odolevate blokbasterima sa bajkovitom tematikom i redovni ste član kluba ljubitelja ovog žanra? Ili to nije više za vas, već za malu decu, ko još veruje u prinčeve, naivnu dobrotu i srećne završetke? A možda ste vi od onih što osete strah pri pomisli na veštice, babe kanibale, čudovišne zveri, roditelje koji ostavljaju decu, opake vukove? U svakom slučaju, u pravu ste. Bajka je sve to: i čarolija i stvarnost, i za decu i za odrasle, i melodrama i horor, i radost i tuga. U zavisnosti od iskustva, ličnog afiniteta i stava, pronaći ćete se u nekoj od sledećih kategorija.
U današnjem svetu uspeh se ne može garantovati
Prva kategorija. Princ, a ne konj, dobitak na Državnoj lutriji Srbije, studiranje na budžetu, rad u struci, kvalitetan film na Pinku, “Blic” bez žutih strana, Munchmallow koji nije bajat, slobodno parking mesto. Ukoliko imate iskustva sa navedenim, razumljivo je vaše verovanje u bajke.
Neki veruju samo u pričanje bajki
Druga kategorija. Ako je vaš stav – “bajke su za decu”, onda bi trebalo da pogledate tumačenje bajki pomoću psihoanalize, gde je Alisino putovanje u zemlju čuda u stvari njena inicijacija u svet odraslih, priča o Petru Panu govori o infantilnosti, a “Crvenkapa” nije ništa drugo nego pripovest o prvom seksualnom iskustvu. Ili drugačije, Pepeljuga vam se čini kao obična sponzoruša koja čeka frajera iz dobrostojeće porodice, Uspavana lepotica je svojeglava adolescentkinja koja nije slušala roditelje da ne treba da dira glupavu preslicu, a Snežana je nezahvalna tinejdžerka koja je pobegla od kuće, iscenirala sopstvenu smrt i otišla da živi sa sedmoricom momaka. Ovakav laički pristup psihoanalizi ili savremeni pogled na ove priče bajku čine odgovarajućim štivom za odrasle.
Da li je ovo Crvenkapa koju poznajemo?
Treća kategorija. Bajke imaju i primese horora. U “Crvenim cipelama” devojčica biva kažnjena i pred njom je izbor da li da joj odseku glavu ili stopala, Andersenova (Hans Christian Andersen) Mala sirena pretvara se u morsku penu, devojčica sa šibicama umire, zli vuk pojede baku… Koliko samo materijala za bestseler Stivena Kinga (Stephen King) ili za novi hit Kventina Tarantina (Quentin Tarantino). Seckanje, kidanje, umiranje i drugi zastrašujući elementi pogodni su za neku od jezivih adaptacija. Zato ako se plašite, i to je sa pravom. Bajke su nekada monstruoznije od “Kruga” (The Ring) ili “Vrisak” (Scream).
Da li vam je Mala sirena i dalje omiljeni lik?
Nemaju sve bajke srećan kraj, a većini ni početak nije idealan – često su junaci društveni otpadnici, a neprijatelji prave psihopate. S druge strane, samo je u bajkama moguće da skromnost para vredi, a rugoba bude preobražena u čistu lepotu, da momak zbog devojke pređe sedam mora i sedam gora, samo tamo se kuće grade od slatkiša. Jedna vaga, dva tasa – za bajku ili protiv nje. Za neke je bajka slatko sećanje na detinjstvo, dok je oni pravi srećnici žive. Za druge je brutalnija od crne hronike, a ima i onih koji bajke smeštaju na police van domašaja dece. Sve u svemu, bajka je nezaobilazni deo našeg detinjstva, pa preporučujem da zaboravite na psihoanalize, teorije zavere, posleratne traume, savremeno doba nasilja, i jednostavno čitate bajke baš kao što ste činili nekada.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.
