Priče o ponašanju dive koju danas rehabilitujemo, o njenim pijanstvima, razuzdanom ponašanju, brakovima i ljubavnicima ušle su u holivudske legende. Njen seksepilan fizički izgled bio je jedan od najzapaženijih i najupečatljivijih u starim holivudskim ostvarenjima, ali ta neopisiva lepota bila je veo koji je skrivao pravu Nju. Obožavala je da pije, banči po raznovrsnim stecištima noćobdija i boema, i to uglavnom u muškom društvu. Bila je divlja lepotica, damskog izgleda, vatrena ljubavnica i zavodnica. Kada nije zavodila muškarce ili žene, zavodila bi samu sebe. Neki delovi iz jedne od njenih biografija kažu “Ako ste bili jedan od srećnika koji je imao sastanak s njom, došli biste u njenu vilu u Holivudu i ona bi vas gola čekala u bazenu, ili bi poluodevena hodala po kući. Jeste li bili njen frajer zakazan za šest, ili osam, ni sama ne bi bila sigurna. Zamolila bi vas da sipate sebi neko piće dok se ona okupa i spremi, tražeći usput negde svoju dijafragmu.” Privatan život naročito joj je obeležilo mnogo brakova, a jedan od njenih muževa bio je i legenda američke muzike Frenk Sinatra, koji je napustio svoju dugogodišnju suprugu i troje dece i pretrpeo osudu svojih obožavatelja zbog nje. Na zvezdano nebo Holivuda ušla je, naravno, zahvaljujući svojoj lepoti, ali nikada nije imala kompleks zbog toga, pa je govorila da sebe ne smatra naročitom glumicom i da se tim poslom bavi isključivo zato što je dobro plaćena. A put do sticanja “titule” dive, čuvenoj Avi Gardner izgledao je ovako…
Popularna diva je rođena kao Ava Lavinija Gardner (Ava Lavinia Gardner) 24. decembra 1922. u Grebtaunu u Severnoj Karolini, kao sedmo i najmlađe dete jedne siromašne porodice. Njeno detinjstvo proticalo je u vrlo patrijarhalnom vaspitanju i već tada nije videla nikakavu perspektivu za ostajanje blizu roditelja. Bila je muškobanjasti, razigrani i uglavnom bosonogi harambaša, koji je sa svojim sestrama i braćom trčkarao plantažama duvana na kojima su radili roditelji. Cipele nije mogla da smisli na nogama, što je možda i bio nagoveštaj nesputanog duha koji je nosila kroz život, ne obazirući se na ogovaranja. U šesnaestoj godini prvi put odlazi u Njujork u posetu najstarijoj sestri i zetu. Od tog trenutka, sudbina preuzima stvari u svoje ruke. Njen zet je imao malenu fotografsku radnju i, među mnogim fotografijama, napravio je i fotografiju Ave, koju je postavio u izlog. Jednoga dana, šetajući ulicama Njujorka, jedan gospodin, predstavljajući se za skauta MGM-a i u izlogu radnje spazivši tu Avinu fotografiju, uđe s namerom da sazna broj telefona prelepe devojke, koristeći oprobani kliše, kako je MGM zainteresovan za nju. Broj telefona nije dobio, ali je podstakao Avinog zeta da tu i još nekoliko njenih fotografija odnese lično baš u MGM. Ava dobija poziv za razgovor i probno snimanje i, rečima producenata – “Ne ume da glumi. Ne ume da priča. Ona je sjajna. Neka potpiše ugovor.” – počinje Avina “Holivudska priča”.
Umesto u školu za sekretarice, koju je, došavši kod sestre, trebalo da upiše, Ava 1941. godine, odlazi u Holivud. Od 1941. do 1945. godine glumila je u čak 17 filmova, ali su joj uglavnom pripadale uloge sa po jednom rečenicom. Čak je i sama kasnije pravila šale na svoj račun govoreći – “Trebalo je imati lupu da bi se primetilo gde sam ja u tim filmovima”. Prvih dana, prilikom obilaska MGM studija, Ava upoznaje Mikija Runija (Mickey Rooney), dve godine starijeg i znatno nižeg od nje. Trebalo je dve nedelje popularnom glumcu da ubedi izazovnu mladu glumicu da pristane na izlazak sa njim, ali odmah potom joj je ponudio i brak. Ava, mlada i luda, kako bismo okarakterisali svaki postupak jedne usijane glave, naravno, odlučuje da pristane na Runijevu ponudu. Trebalo je samo upoznati mamu Runi sa budućom gospođom Runi. U nekim svedočanstvima o Avi se navodi kako je taj susret bio prava anegdota. Kada je Miki saopštio svoje namere mami, ova je, odmerivši Avu, hladnokrvno upitala “Pretpostavljam da još nije bio u tvojim gaćicama?”. Međutim, nije trebalo samo proći test kod mame. Možda je i gori bio onaj koji je trebalo proći kod vlasnika i upravnika MGM-a Luisa Majera (Louisa B. Mayer). U Majerovoj kancelariji, odvijala se scena koju ni neki tadašnji popularni reditelj nije mogao bolje da izrežira. Naime, Miki Runi je plakao i molio Majera da im dozvoli brak, dok je s druge strane stola plakao Majer i takođe preklinjao da to ne čine. Na jedvite jade, Majer je morao da se pomiri sa sudbinom i digne ruke od ubeđivanja. Runi i Ava stupaju u bračne vode početkom 1942. godine. Mlada Ava nije bila spremna da toleriše Runijev razuzdan, boemski karakter, i zatražila je razvod posle samo godinu dana braka. Povređene sujete, Runi je kasnije išao tako daleko da je iznosio detalje iz njihovog seksualnog života. Neiskusna, ali nimalo glupa Ava, samo mu je uzvratila rečenicom “Možda je on uživao u seksu sa mnom, ali ja sa njim svakako nisam.”
Ava je bila predmet svih priča i nedosanjan san mnogih poznatih i nepoznatih muškaraca četrdesetih godina prošlog veka. Milijarder, pilot i producent Hauard Hjuz (Howard Hughes), poznat po svom ekscentričnom ponašanju, bio je fasciniran njenom lepotom i seksipilom. Pokušavao je da pridobije Avino simpatisanje nudeći joj velike svote novca, nakit, i raznorazne filmske uloge. Nakon što je neznatno obratila pažnju na njega, Hjuz je umisilo da je poseduje Bio je opterećen željom da uzme Avu za ženu. Čuvena priča iz života Ave Gardner, koja se odnosi na njenu vezu sa milijarderom Hjuzom kaže da ga je jednom prilikom, kako bi se odbranila od njegove nasrtljivosti, besna Ava udarila teškim, metalnim držačem za papir, izbivši mu prednje zube. Bez obzira na ovaj događaj i još mnoge slične, Hjuz je bio lud od ljubavi za Avom. Njegovo udvaranje, ako se to tako moglo nazvati, trajalo je skoro deset godina, i o tome su ispredane mnoge priče, ali Hauard je bio i ostao samo prijatelj.
Drugi brak Ava je sklopila sa Artijem Šoom (Artie Shaw) 1945. godine. Ali, ni njima nisu cvetale ruže. Arti je bio izuzetno popularan džez muzičar, klarinetista, ali nije imao kvaliteta kao partner. Avi je stvarao kompleks niže vrednosti i omalovažavao ju je kad god je mogao. Ono što je jako zanimljivo je da je Artijevo potcenjivanje nateralo Avu da proveri svoj koeficijent inteligencije (koji je, ispostavilo se, bio vrlo visok). Povređena sujeta je doprinela tome da se Ava upiše na UCLA, vrlo priznat američki univerzitet, na studije engleske književnosti i ekonomije, koje je uspešno i završila. Brak sa Artijem raspao se, naravno, pre toga, tačnije nakon jedne godine i sedam dana. MGM uviđa kako Ava može da dâ mnogo više nego što joj zapravo dozvoljavaju. Dodeljuju joj jednu od glavnih uloga u filmu “The Hucksters” 1947, uz njenog velikog idola Klerka Gejbla (Clark Gable). Od tog trenutka pa nadalje, Gejbl se postavio prema Avi očinski i zaštitnički, postavši i njen veliki prijatelj. Ava snima tri filma sa njim, od kojih je poslednji bio “Mogambo”, za koji je imala nominaciju za Oskara, kog je na kraju ipak uzela čuvena Odri Hepbern (Audrey Hepburn) za ulogu u filmu “Praznik u Rimu”. Usledile su godine cvetanja njene karijere. Kultna ostvarenja “Snegovi Kilimandžara”, “Mogambo” i “Bosonoga grofica” su Avu Gardner učinila jednom od najpoznatijih američkih glumica. Iako je nastalo još nekoliko uspešnih ostvarenja, 1958. Gardnerova odlučuje da napusti MGM, nastavljajući karijeru kao nezavisna glumica.
Jedna od najuzbudljivijih i najpropraćenijih ljubavnih priča prošlog veka bila je priča o ljubavi Ave Gardner i Frenka Sinatre (Frank Sinatra). Iako je Ava upoznala Frenka još tokom prvog braka sa Mikijem Runijem, njihova ljubav počinje da se razvija sredinom 1949, otkako su se sreli na žurki u Palm Springsu. Frenk se 1950. razvodi od svoje žene Nensi (Nancy) sa kojom je imao troje dece i od tog trenutka ovoj burnoj i strastvenoj vezi nema kraja. Venčali su se 7. novembra 1951. godine. Za Avu je brak sa Sinatrom bio trofej. Tako su bar mediji stvarali sliku o tome. Smatrali su da je on još jedan “mučenik” koji nije odoleo čarima ove fatalne žene i da je zbog nje gurnuo u ponor divnu suprugu i svoju karijeru. Njihov brak je godinama punio sve naslovne i srednje stranice tabloida. Dok je Avi rasla popularnost, Frenkovi obožavatelji su bili razočarani njegovim postupkom i polako su ga zapostavljali. Ava nije želela da bude glavni krivac za Sinatrin krah u karijeri i iskoristila je svoj uticaj kako bi mu obezbedila ulogu u filmu “Odavde do večnosti”. Uloga je bila mala, ali vrlo zapažena, toliko da mu je donela Oskara i vratila ga staroj slavi koju je uživao. Tokom 1952. na snimanju “Mogamba”, Ava ostaje trudna. Zapravo, imala je dve trudnoće… Kada je prvi put ostala trudna, sakrila je to od Frenka i abortirala, jer je bila uplašena stalnim izletima i svađama koje su se dešavale u braku. Smatrala je da njih dvoje nisu zreli kao ljudi, a kamoli kao roditelji. Za prvu trudnoću i abortus Frenk nije ni znao. Uprkos ubeđivanju Sinatre da zadrži ovu bebu, Ava odlazi u London, gde po drugi put prekida trudnoću. Po MGM-ovom ugovoru, Ava, kao ni mnoge druge njihove štićenice, nije smela da rađa dokle god je bila pod ugovorom. Šuškalo se o Avinim izletima sa ženama, čak i o nekoj avanturi sa famoznom glumicom Lanom Tarner (Lana Turner), i o tome kako ih je Sinatra zatekao u krevetu. Ali, to nije bio jedini razlog da dođe do njihovog razvoda koji se desio 1953. godine. Međutim, s vremena na vreme, Frenk bi zvao Avu i predlagao da pokušaju ponovo zajednički život, na šta bi ona pristajala i ostavljala sve, pa i snimanja, ali sreća nikad nije dugo trajala. Ava je njihova viđanja i ponovne pokušaje veze komentarisala ovako – “Mi nismo mogli jedno bez drugoga, a nismo mogli dugo ni zajedno. Naši telefonski računi bili su astronomski. Frenku je očajno trebala ljubav, a zar možete da pomislite da je uvek imao moju?” Verovali, ili ne, do kraja života Ava je svakoga dana od Sinatre dobijala novi telegram u kome je uvek isto pisalo – da je voli i da mu nedostaje. Frenk je posle razlaza sa Avom sklopio još dva braka, a holivudska diva nikada više nije stala pred matičara. U memoarima napisanim pred kraj života Ava je priznala: “Imali smo burnu i strastvenu vezu koja se nije dobro završila. Ali, Frenki je bio najveća ljubav mog života”.
Film “Bosonoga grofica” (Barefoot Contessa) iz 1954. je lansirao Avu Gardner u legendarne, nezaboravne i najsjajnije zvezde filmskog platna. Decembra 1955. Neposredno pred trideset treći rođendana, Ava zauvek napušta SAD i odlazi u Španiju. Tokom boravka u Španiji, snima filmove “Sunce se ponovo rađa” (The Sun Also Rises) 1957, “Gola Maja” (The Naked Maya) 1959. (poslednji film pod ugovorom sa MGM-om), “Na plaži” (On the Beach) 1959, “Noć iguane” (The Night of Iguana) 1963, “Biblija” (The Bible) 1966. i druge. U ovoj temperamentnoj zemlji u kojoj bujaju strasti, Ava se sprijateljila sa piscem Ernestom Hemingvejem (Ernest Hemingway) i sa njim je imala kratkotrajnu ljubavnu romansu. U Španiji se Ava zaljubila u borbe s bikovima u čije tajne ju je uveo matador Luis Migel Domingin (Luis Miguel Dominguin), s kojim je imala burnu ljubavnu vezu. Zavolela je jako i flamenko. Obilazila je kafane s ciganskom muzikom gde je plesala paso doble, pila rakiju i vino. Kad bi se sve zatvorilo, vodila je društvo kući, gde se zabava nastavljala. Alkohol je tekao u potocima. Na časovima španskog koje je uzimala, Ava je svome profesoru nudila koktele i, naravno, nije naučila ništa sem najosnovnijih reči. Španski mediji su pisali o paradi muškaraca koji su defilovali kroz Avin život i krevet, od matadora do vratara. Danju je spavala, a noću pila i hvatala plen za seksualne odnose. Jedne noći našli su je čak kako luta izgubljena po parku u donjem vešu. Ava nije znala normalno ni da vozi, mnoge automobile je slupala. Ona bi samo sela za volan i dala gas, ma koliko pijana bila, i krenula u lov na muškarce. Kupila je svakakve, čak i najgori ološ s mračnih i prljavih ulica sa kojim bi divljala po svojoj kući. Mnogo puta je bila i opljačkana od tog istog ološa. Ali nije marila za to. Tokom ovog perioda, imala je i vezu sa italijanskim glumcem Valterom Kiarijem (Walter Chiari).
Još jedna zanimljiva veza Ave Gardner bila je ona sa glumcem Džordžom Skotom (George C. Scott). Ona je počela na snimanju filma “Biblija”. I ova veza bila je za priču. Skot je bio lečeni alkoholičar, a bio je više puta optuživan za nasilje i, čak, pokušaj ubistva svoje ljubavnice koja je nosila njegovo dete, istovremeno kad je s njim bila trudna i njegova supruga. Ponovo se propio kad je upoznao Avu. Avi je jednom u žustroj svađi i fizičkom obračunu iščašio rame i iščupao pramen kose. Ova ludačka veza završila se krajem 1965. kad ju je uvukao u hotelsku sobu i pretio da će i sebi i njoj iskasapiti lice i prerezati grkljan razbijenom flašom.
Zbog nesuglasica sa španskom vladom i još nekih razloga finansijske prirode, Ava Gardner pakuje stvari i odlazi u London 1968. godine. Englezima i nije bila naročito zanimljiva, jer nisu bili preterano zaneseni holivudskim sjajem. Engleski konvencionalni karakter nije imao sluha za raspusnu divu. Činilo se kao da je počela malo da se smiruje u Londonu. Prestala je sa preteranim raskalašnim ponašanjem i alkoholisanjem u javnosti i odustala od katastrofalnih veza koje su bile karakteristične za nju. I dalje je povremeno koketirala s muškarcima, a katkad i sa ženama, ali mnogo diskretnije. Ljudi sa kojima je izlazila uglavnom su bili homoseksualci. Jednom ili dva puta godišnje odlazila je na “čišćenje” u jedan luksuzan hotel kraj Londona gde je držala dijetu i vežbala. Bila je najstrastveniji mogući pušač, pušila je čak 60 cigareta dnevno. Izlazila je u lokalni pab “Enismore Arms” za koji je kupila džuboks i napunila ga pločama Frenka Sinatre.
1986. Ava Gardner doživljava moždani udar i u tim trenucima u pomoć joj priskače večna ljubav – Frenk Sinatra, koji je odvodi sa sobom u SAD. Sinatra je finansirao sve troškove njenog lečenja, iako su posledice ipak ostale. Ava je imala problema s kretanjem, a leva ruka joj je bila skoro nepokretna. Posle nekoliko meseci, izmučena bolešću, umrla je 25. januara 1990, u 68. godini, ali od upale pluća. Čuvši vest o njenoj smrti, Sinatra je briznuo u plač i, kako očevici kažu, rekao – “Zašto nisam bio uz nju? Zašto joj nisam pomogao?” O njegovoj patnji svedočila je i njegova porodica, pred kojima nije krio svoju ljubav i tugu. Sahranjena je u Smitfildu, u porodičnoj grobnici, 29. januara 1990. godine. U ovom malom mestu u Severnoj Karolini danas postoji i muzej posvećen ovoj slavnoj divi. Njenoj sahrani je prisustvovalo mnogo ljudi, a kažu da je Sinatra sve vreme sedeo u crnoj limuzini i plakao. Nije želeo da ga iko vidi i remeti pogledima i pitanjima njegovu tugu.
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
