Nezavisni filmove retko ulaze u širi bioskopski repertoar, verovatno usled nezainteresovanosti distributera, pošto ne donose veliku finansijsku dobit. Jako retko se čuje za njih, posebno kod nas, iako neki dobijaju važne nagrade širom sveta, i nose snažnu poruku u sebi. Ipak, s obzirom na to da nisu namenjeni isključivo zabavi publike, većina ih smatra teškim i “dosadnim”, samo zato što ih ne razume ili ima naviku da dobije ono što očekuje. Nije svaki od njih remek-delo kinematografije, ali većina nosi određeni autentični potpis, i priča neku drugu priču, šireći perspektivu, kako pogleda na film, tako i na svet u kojem živimo.
Danas postoji dosta festivala koji se bave ovim filmom, i dalje je najpoznatiji Sundance Film Festival, koji ovo ime nosi kao zahvalnost jednom od svojih pokrovitelja, Roberta Redforda, i njegovoj ulozi u filmu “Buč Kasidi i Sandens Kid”, a sam festival je iznedrio dosta kultnih filmova, poput “Seks, laži i video trake” Stivena Sodeberga (Steven Soderbergh), “Prodavci” Kevina Smita (Kevin Smith) ili “Pi” Darena Aronofskog (Darren Aronofosky). Od poznatijih tu su još i Tribeca Film Festival, koji je osnovan 2002, a jedan od njegovih osnivača je i Robert de Niro (Robert De Niro), kao i “Magnolija” – The Magnolia Independent Film Festival, osnovan 1997, i mnogi drugi širom sveta.
Kod nas se nezavisni filmovi i filmovi van engleskog govornog područja mogu retko videti, osim u nedelji “posvećenoj” određenoj svetskoj kinematografije, ili na FEST-u, Festivalu evropskog filma Palić i FAF-u, Festivalu autorskog filma na kojem se uvek može naći nekoliko odličnih autorskih ostvarenja, a koji možete posetiti ove godine od 30. novembra do 5. decembra. Gde?
“Two Weeks” (2006) – Sestra i tri brata, odrasli i raštrkani svako svojim putem u životu, okupljaju se kući kako bi proveli poslednje trenutke sa svojom majkom, koja umire od raka. Povod koji bi trebalo da bude uvod u tužnu priču, ali nije baš tako. Dovitljive replike članova porodice, i na momente morbidan humor, nenametljivo nagone na smeh. Seli Fild (Sally Field) sjajno glumi majku koja pokušava da pomiri razlike između svoje dece, dok Kit, jedan od sinova, kojeg glumi Ben Čaplin (Ben Chaplin), beleži kamerom poslednje reči majke kroz postavljena joj pitanja o svima njima. Bliskost i udaljenost porodice na jednom mestu.
Porodica na poslednjoj zajedničkoj večeri
“Once” (2006) – Omaž muzici, verovatno jedan od najboljih u poslednjih tridesetak godina. Priča o momku koji peva i svira gitaru na jednoj od najprometnijih ulica Dablina, i devojci, češkom imigrantu, koja zarađuje za život prodajući cveće. Nakon susreta, kada ona zastaje na ulici da čuje njegovo izvođenje, radnja se nastavlja kroz zajedničko druženje i stvaranje, i njegovo nastojanje da snimi album u studiju. “Once” je jednostavan film, sa nepretencioznim dijalozima i kadrovima, obična životna priča koja dostiže muzičku kulminaciju scenama u studiju. Pesma “Falling Slowly” je dobila Oskara za najbolju originalnu pesmu.
“Where God Left His Shoes” (2007) – Drama o Frenku, nezaposlenom bokseru, i njegovom nastojanju da na Badnji dan pronađe bilo koji legalan posao, na papiru, kako bi od socijalne službe dobio stan i tako izmestio svoju porodicu iz prihvatilišta za beskućnike. Priča o vrlinama i manama pojedinca, porodičnim odnosima u teškim vremenima, i odnosu društva prema njima, o ljudima i postupcima, saznavanju skrivenih sklonosti bliskih osoba u određenim situacijama. Džon Leguizamo (Frenk) daje svoju najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri.
Frenk sa svojim posinkom juri ulicama u potrazi za poslom
“A Single Man” (2009) – Radnja filma se odvija šezdesetih godina u Los Anđelesu, Džordž je sredovečni profesor koji se bori sa usamljenošću i depresijom nakon smrti svog dugogodišnjeg životnog partnera, Džima, u saobraćajnoj nesreći, nekoliko meseci ranije. Džordž nakon svega rešava da sebi oduzme život na kraju tog jednog dana, u toku kojeg se i odvija radnja filma, a u kojem se priseća svoje ljubavi. Baziran na istoimenom romanu Kristofera Išervuda (Christopher Isherwood), “A Single Man” je režiserski debi Toma Forda, poznatog modnog kreatora, sa savršenom glumom Kolina Firta (Colin Firth). Naracija, muzika, fotografija, gluma… čista poezija.
“Downloading Nancy” (2008) – Film koji ne podilazi nikome, i možda je zbog toga jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina. Nenci (Marija Belo) i Albert (Rufus Sjuel) su supružnici, Luis (Džejson Patrik) je čovek koga Nensi angažuje preko interneta da je ubije, a između kojih se razvija poseban ljubavni odnos. Nensi je sklona samouništenju i jedino zadovoljstvo oseća u nanošenju bola samoj sebi, ali nema snage da ide do kraja, želi da to neko drugi uradi umesto nje. Film je jako težak i mučan za gledanje, i dosta ljudi ga smatra besmislenim… možda baš zato što im ne podilazi. Marija Belo (Maria Bello) za glavnu žensku ulogu nije, naravno, dobila Oskara… ali je dobila više od toga.
Nensi u prodavnici alata povređuje sebe – bol kao jedino zadovoljstvo
Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.
