Meksiko se, počesto, prikazuje kroz nekoliko ustaljenih simbola; takos, pinjata, sombrero, marijači, čili, brkovi i sve u tom stilu. Pa, to nije toliko čudno jer strane kulture pokušavaju da skapiraju tuđe običaje po najupečatljivijim pojedinostima. S druge strane, tu je Dankan Bridžmen (Duncan Bridgeman). Dokumentarista. Muzičar. Nomad. Po uzoru na prethodno delo – koje toplo preporučujemo – pod naslovom “1 Giant Leap”, Bridžmen prolazi kroz Meksiko i pokušava da upije tananosti meksičke kulture čulima stranca, ali iz tačke gledišta muzike.
Dokumentarac “Mejd in Meksiko” (Hecho en México) otkriva najznačajnije savremene umetnike muzičke scene, ali i najvažnije aspekte kulture Meksika. Odnose muškaraca i žena, ljubav, život, religiju, nasleđe, smrt, a sve to kroz ton i nijanse naših pesama. Film nema scenario, a pojavljuju se uglavnom muzičari, obični ljudi, umetnici raznih oblasti, zanatlije i svi pripovedaju o tome šta muzika za njih lično znači, kao i u kontekstu Meksika.
Glavni adut ovog dokumentarca je sjajan kvalitet koji gotovo dodiruje ono što smo navikli od produkcije igranog filma. Osvetljenje, rad kamere, kompozicija, specijalni efekti, sve je daleko iznad standarda običnog dokumentarca. S obzirom na to da je muzika glavni junak filma, miskovana je i pretapa se na neverovatan način, kako bi sve te tuđinske zvuke Meksika približila na najbolji način. Važno je i to što film ne prikazuje državu, zemlju, već skup ljudi koji imaju različite, često kontrastne prošlosti, različita etnička porekla, drugačije pretke, a sve to razbijajući predrasudu da je Meksiko naslednik Astečkog carstva.
Meksiko čini mnoštvo kultura, mnogo više nego što možemo da zamislimo
S druge strane, učesnici dokumentarca koriste simbole i fraze umesto da otvore publici ono što je zaista Meksiko, tako da umesto pogleda na bit meksičkog čoveka dobijamo kliširani pregled. Neki umetnici su preterano u središtu pažnje, a s jasnom namerom da im se pruži medijska pažnja. Tu su i beskrajne rasprave nekih hipi-entuzijasta koji skreću sa ozbiljnog diskursa kritike i padaju u mizantropiju sličnu onoj kad meksičke i latinoameričke kulture izbace iz šina ozbiljno istraživanje nizom pošalica.
Kao zaključak, a uprkos primedbama, dokumentarac “Mejd in Meksiko” pruža odličan pogled sa strane i dobar uvod u malo poznatu, a ogromnu meksičku kulturu satkanu od mnoštva raznovrsnih kultura koje se prožimaju.
Joan Acosta odrastao je usred nedođije, daleko od svih, te se družio sa izmišljenim prijateljima. Do dana današnjeg, kriveći za sve “glasove u glavi”, menjao je poslove, od sistemskog inženjera, preko novinara, do plaćenika u državi Kongo. S obzirom na to da je internetski asketa, možda ima – a možda i nema nalog na Twitter-u.
