Dilan Dog (Dylan Dog) – istražitelj noćnih mora, nastao u mašti Ticijana Sklavija (Tiziano Sclavi), jedan je od najuspešnijih predstavnika italijanskog stripa. U zemlji nastanka godinama je najprodavaniji strip junak posle Teksa Vilera (Tex Willer) i Mikija Mausa (Mickey Mouse), a zavidne tiraže ostvaruje u Španiji, Portugalu, Brazilu i na prostorima bivše Jugoslavije. O kvalitetu priča u ovom stripu najbolje govori podatak da je slavni Umberto Eko (Umberto Eco) izjavio da mu čitanje Biblije, Homera i Dilana Doga nikada ne bi moglo dosaditi. Ne znam šta je slavni pisac imao da kaže na temu filma Dilan Dog: Mrtvaci noći (Dylan Dog: Dead of Night), verovatno je prosto zanemeo poput miliona vernih obožavalaca Sklavijevog junaka.
Zaista, ovaj film Kevina Munroa (Kevin Munroe) iz 2010. godine od svog početka pa do kraja u potpunosti degradira ideju Dilana Doga i svega što on predstavlja. Istina, i sam Sklavi je menjao bitne pojedinosti i sporedne junake za američka izdanja stripa pod okriljem izdavačke kuće Dark Hors (Dark Horse). Međutim, scenaristi filma su ga daleko nadmašili u pravljenju kompromisa i nesagledavanju granica za iste.
Za početak, radnja filma se odvija u Nju Orleansu (New Orleans), a ne u Londonu kao što je to u stripu. Meni, kao ljubitelju originalne priče, to je već na početku unelo dozu odbojnosti i skepse prema filmu.
Dilan iz stripa, bivši policajac, je lečeni alkoholičar, mršavi emotivac ispijenog lica okrenut melanholičnim razmišljanjima o prošlosti i smislu života. Filmski Dilan – Brendon Rut (Brandon Routh) je sušta suprotnost. Prvo što sam pomislio kad sam ga ugledao u uvodnim scenama filma bilo je: “Gde samo nađoše ovog Klarka Kenta (Clark Kent)?”. Možete zamisliti moj osećaj samozadovoljstva kad sam, istražujući za ovaj tekst, naišao na podatak da je Brendon glumio u filmu Supermen: Povratak (Superman: Returns) iz 2006. godine. Dakle, filmski Dilan izgleda kao bivši kapiten srednjoškolskog ragbi tima, puca od zdravlja i odiše životnom snagom. Scenaristi u par navrata pokušavaju da ga približe izvornom junaku, ali jednostavno ne uspevaju u tome.
Dilanov najbolji prijatelj i verni pratilac – Gručo Marks (Groucho Marx) koji svojim dosetkama i upadicama razdražuje kako Dilana tako i klijente koje dolaze da im se obrate za pomoć, a uveseljava milione čitalaca širom sveta, jednostavno je izostavljen iz filmske priče. Kako je Gručo iz stripa nastao po uzoru na slavnog američkog komičara iz prve polovine prošlog veka producenti filma su se suočili sa pravnim problemima oko “oživljavanja” njegovog lika. Probleme su rešili tako što su prilagodili scenario i umesto Gruča ubacili izvesnog Markusa. Da ne grešim dušu, Markus je simpatičan momak, ali nije Gručo. Još jedan bitan sporedan lik iz stripa, inspektor Bloh (Bloch) je prosto zaboravljen.
Ipak na par mesta u filmu može se osetiti morbidna atmosfera i neke osobenosti stripa. Tu prvenstveno mislim na zombije koji nisu predstavljeni kao hodajuće kreature u potrazi za hranom već kao bića sa razvijenim intelektom i socijalnim veštinama. Takvu predstavu zombija sam video samo u pričama o Dilanu Dogu i nigde više, svaka čast scenaristima na tome. Ali meni to nije bilo dovoljno da budem srećan i zadovoljan posle odgledanog filma. Očekivao sam mnogo više.
Pričom, dijalozima i manje-više efektima, ovaj film ravnopravno stoji sa nizom filmova i serija o vampirima i drugim čudovištima koje smo imali prilike da gledamo proteklih par godina. Ako ste voleli ta ostvarenja – pogledajte ga, nećete se razočarati. Ukoliko očekujete pravog Dilana Doga, potražite ga ipak na kiosku ili u nekoj prodavnici starih stripova.
Željko Marjanović: U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.
