Izuzetan film. Rediteljika Suzan Bier (Susanne Bier) nam prezentuje jednu simpatičnu, dubokoumnu i emotivnu ispunjenu zagonetku, koja će zasigurno u potpunosti uvući publiku u sebe. Pomoću izvrsne tehnike, i odličnog načina izlaganja priče, ovaj kros-kulturološki film, netipičan za nordijsku kinematografiju, će u potpunosti manipulisati vašim emocijama, i time olako ustanoviti “After the Wedding” kao jednim od bitnijih i kvalitetnijih filmova koji su nam došli iz Danske.
Ovaj film prati danskog humanitarnog radnika, po imenu Jakob, koji vodi jedno sirotište, i brine se o nezbrinutoj deci u Indiji. Jakob je takođe i surogat otac mladog dečaka po imenu Paramod, koji živi sa njime u sirotištu. Ova humanitarna ustanova upada u finansijske probleme, i Jakob mora da putuje nazad u Dansku kako bi zatražio neophodna sredstva od investitora, Jorgena Hansona, samouverenog milionera. U čitavoj toj zbrci, Jakob biva sasvim spontano pozvan na svadbu Jorgenove čerke Ane, koja se ubrzo udaje. Za vreme svog neplaniranog dužeg boravka, Jakob se susreće sa svojom bivšom ljubavnicom Helenom, koja je sada već udata za Jorgena, i dok se slavlje sve više odvija, Jakob saznaje mnogo više nego što je na prvi pogled transparentno.
Glavni akcenat u ovom filmu je definitivno na ljubavnim odnosima između likova. Ono što je toliko spektakularno ovde jeste koliko Suzan Bier kompleksno, slojevito i realno uspeva da prikaže ove ljubavne odnose koji na svojoj tvrdoj kori oslikavaju harmoniju i ljubavnu idilu, a prvim malo jačim ljuštenjem ulazimo u omnibus sitnih problema i varnica, putem raznih neslaganja i tenzije. Dakle, Suzan nam oslikava jedan realan prizor emotivne veze, koja uvek nije tako jednostavna, i sadrži koliko dobrih, toliko i loših faktora, prezentovanih mnoštvom pozitivnih i negativnih emocija. Svaki par, i svako izdvajanje u ovu formu različitih likova, oslikava različiti nivo i kvalitet ljubavi.
Za ovako ubedljive i realne prikaze emocija i ljubavi, film veliku zahvalnost duguje fenomenalnom kastingu, i još boljim performansima glumaca. Posebno bih želeo da izdvojim jednog od danskih najkvalitenijih glumaca Medsa Mikelsena (Mads Mikkelsen) koji tumači Jakoba, i Rolfa Lazgarda (Rolf Lassgard) na fantastičnom portreisanju moćnog i samouverenog lika kakav je Jorgen. Suzan Bier pomoću izvrsnih kadrova, koji su uglavnom sačinjeni od close-up-a na oči glumaca i izvrsnom muzičkom pozadinom uspeva da oslika unutrašnje emotivno stanje svojih liova, čineći sam film instant izuzetno dubokim. Naravno dosta pripomaže i što film koristi mnogo prirodnog osvetljenja, i što je sniman iz ruke, dobijajući kao rezultat ove jednostavne tehnike jedan prilično realan i intiman prizor. Ovaj projekat pored emotivnih veza, još dosta fokusa ima i na pojmovima izbora i kontrole, i smatram da apsolutno više ne bi bilo fer da išta odajem, osim da preporučim ovu odličnu dramu, koja će se pogotovo dopasti ženskoj publici.
Ocena: 8/10
Goran Mirković je filmofil koji podjednako uživa i u ekstremno zanimljivim, i u ekstremno neinteresantnim filmovima, kao i verni pratilac skoro pa svih sitcom-a. Još kao bezbradi klinac obećao je sebi da će se ili on baviti filmom ili film baviti njime. Redovno svoje čitaoce obaveštava o tome “Kakav je film”.
