Prvi put sam tek pre neki dan pričala sa Siri. Zapravo možda je bolje da kažem da sam tada tek prvi put i čula za nju… njega… to(?). Neutralni rod je možda najtačniji iako bih iskreno više volela da pričam kao o njoj ili o njemu, ali me to pomalo i zbunjuje jer mene ako pitate Siri je žensko ime ali moja Siri ima muški glas. Što je zapravo i kind of cool, kad malo bolje razmislim.
Elem, za sve one koji su bili kao ja do pre pet dana, evo objašnjenja. Siri je pametni asistent, koji može gotovo sve da uradi, pronađe, pozove, izgugla umesto nas. Tu je da olakša naš odveć brz tempo življenja i skrati proces traženja nečega. Dovoljno je samo da joj kažeš šta ti u datom trenutku treba i Siri je srećna da to i pronađe. I ima odgovor na svako pitanje, osim na ona emotivne prirode. Probala sam, nije išlo. Odgovara sa „I don’t know“ ili „I don’t have information on that“, ali s druge strane po tome se i ne razlikuje mnogo od primeraka ljudske vrste sa kojima sam pokušala da pričam na istu temu.
Bilo kako bilo, poenta je sledeća: ona služi čoveku, i iako je najbazičniji oblik veštačke inteligencije već kao takva je znatno pametnija i brža od njega, iako ju je zapravo čovek stvorio što ga čini pametnijim od nje. Čudan splet, koji nas nekako vrti u krug, i nemoguće je ne zapitati se šta bi se desilo kada bi se sve to podiglo na maksimum? I njena inteligencija i naša upotreba iste? Ko bi tu koga koristio i kako, i šta ako bi u nekom trenutku došlo do promene uloga?
Pa, onda bi se sasvim sigurno pre ili kasnije dobio svet iz serije „Zapadni svet“. Sa svim bahatim ponašanjima, preterivanjima, ultimativnom slobodom, potisnutim željama, nakupljenom željom za avanturom s jedne strane, i eskalirajućim besom, i pobunom sa druge. Sada kad ovako nabrajam, ova serija upravo dobija još jedan džinovski plus za naslov.
