Film “Čekajući zauvek” (Waiting for Forever) je ostvarenje američkog reditelja Džejmsa Kiča (James Keach), u kom glavne uloge tumače Rejčel Bilson (Rachel Bilson) i Tom Staridž (Tom Sturridge).
Ema Tvist (Emma Twist) i Vil Doner (Will Donner) su kao deca bili nerazdvojni. Park koji je razdvajao njihove kuće činio im se kao jedina stvar koja je između njih. Međutim, život je doneo mnogo promena.
“Ako mene pitate, postoje trenuci u životu kada se osećate bespomoćno. I nešto se dogodi, nešto preveliko da biste shvatili. I sve se menja. Zauvek. Dobrota je tako čista, da čak i ne znamo da je tu. To je tako, kad ne znamo ništa. Zatim vesti počinju da stižu.”
Kada je vest o pogibiji Vilovih roditelja stigla i do njega, Ema je bila tu da ga uteši. Bili su samo deca, ali je ona tada rekla nešto što Vil nikada nije mogao da zaboravi. Šapnula mu je da će njegovi roditelji uvek biti tu i da će ga uvek voleti. Posle tog događaja, život ih je rastavio. Ona je nastavila dalje, polako zaboravljajući Vila. Ali on nju nikada nije zaboravio. Ona je postala glumica, a on je izvodio trikove na trgovima. Nije imao stabilan život, nije imao kuću, nije imao posao. Ništa od toga mu i nije bilo važno. Jedino što je želeo je da bude blizu Eme. Izvodio je trikove na trgovima, nadajući se da će ga ona jednog dana videti i prepoznati. Putovao je gde god je ona putovala, pisao joj ljubavna pisma.
"Istina je ništa. Ono u šta veruješ je sve."
Kada se njen otac razboleo, Ema se vraća u svoj rodni grad. Tamo sreće Vila, kojeg jedva prepoznaje. Ništa nije isto kao ranije. Ranije su satima mogli da samo sede jedan pored drugog, bez i jedne izgovorene reči. Od tada je prošlo mnogo godina, ali se samo Ema promenila. Vilova osećanja su ostala ista, možda još jača. Čitav život bio je zaljubljen u nju, onako nevino i jednostavno. Svaki novi dan u gradu u kom Ema živi, za njega je predstavljao mogućnost da je sretne, da je vidi, možda čak i da razgovara sa njom. To mu je bilo sasvim dovoljno…
Ljubav ih je pratila od detinjstva
“Svako pismo koje sam ti napisao bilo je ljubavno. Nije ni moglo da bude drugačije. Sada vidim da su sva ta pisma bila loša ljubavna pisma. Loša ljubavna pisma mole za ljubav. Dobra ljubavna pisma ne traže ništa zauzvrat. Imam uspomene na tebe, koje će trajati zauvek. Jedino što bih mogao poželeti, bilo bi da osetiš sreću koju si meni donela. Da osetiš šta znači voleti.”
Izvori fotografija: weeshare.net, imnotthatstrongwithoutyou.tumblr.com, shockya.com
Zorana Puretić je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Voli putovanja, čitanje knjiga i druženje sa prijateljima. Idealno opuštanje je uz šolju kafe i dobru knjigu.
