Film “Ne daj mi nikada da odem” (Never Let Me Go) rađen je po istoimenom romanu japanskog pisca Kazua Išigura (Kazuo Ishiguro). Roman prati priču o odrastanju Keti (Kathy), Rut (Ruth) i Tomija (Tommy) u engleskom internatu, njihovom prijateljstvu, ljubavnom trouglu i veoma neobičnom životu.
Film započinje scenom mladića na operacionom stolu koji se smeši devojci koja ga posmatra sa druge strane pozora. Ta devojka je dvadesetosmogodišnja Keti, čiji lik tumači Keri Maligan (Carey Mulligan). Mladić koji čeka svoju poslednju operaciju je Tomi, čiji lik tumači Endru Garfild (Andrew Garfield). Keti započinje naraciju priče od svog detinjstva provedenog u Hejlšam internatu do kasnih dvadesetih godina.
Hejlšam internat je sve sem običnog internata. Ovaj internat ih podstiče da razvijaju svoje talente, da se bave kreativnim radom, da slikaju i pišu poeziju umesto bavljenja matematikom i drugim naukama. Često im naglašavaju da moraju da vode zdrav život više od bilo koje druge dece. Zapravo, nova nastavnica informiše ih o pravoj svrsi Hejlšam internata. Deca koja žive u tom internatu su stvorena radi davanja svih vitalnih organa. Oni su klonovi koji nemaju prava na normalan život, na svoje izbore i stvaranje sopstvene porodice. Davaće svoje organe sve dok se njihov kratak život ne okonča u operacionoj sali.
“Morate znati ko ste i šta ste. To je jedini način da vodite dostojanstven život.”
Kako vreme prolazi, Keti se zaljubljuje u Tomija, ali nju on vidi samo kao dobru prijateljicu. U međuvremenu, on ulazi u manipulativnu vezu sa Rut, čiji lik tumači Kira Najtli (Keira Knightley). Njih dvoje ostaju zajedno tokom čitavog boravka u Hejlšam internatu.
Drugi deo filma počinje odlaskom Rut, Keti i Tomija iz internata u vikendicu koja je predodređena za njih troje. Rut postaje opsednuta željom da upozna osobu po čijem modelu je napravljena, ali svaka nada biva slomljena kada shvata da takvu osobu neće upoznati. Posle boravka u vikendici svako nastavlja svoj život i kreće svojim putem. Keti postaje negovateljica, koja se stara o davaocima, poznanicima i prijateljima iz internata, brine se o njima pre i posle svake operacije. Pošto je svoj posao obavljala veoma dobro, ona ima tu privilegiju da sama bira o kome će se starati. Tako ona odlučuje da se stara o Rut, koju nije videla desetak godina, a koja je iznemogla i obespravljena posle dve operacije. Posle kratkog vremena provedenog zajedno, dugih razgovora i prisećanja o svemu što im se dešavalo u Hejlšamu, dok su još bili samo deca koja su mirno prihvatala svoju sudbinu, Rut umire posle treće donacije.
Posle Rutine smrti, Keti i Tomi započinju ljubavnu vezu strastvenim poljupcem, na koji je Keti čekala čitav život. Oni pokušavaju da se bore za svoju ljubav i posećuju upravnicu internata u nadi da će im dopustiti da odlože operacije za par godina. To se ne dešava i oboje znaju da vreme koje imaju na raspolaganju nije dovoljno da nadoknade sve prošle godine koje su proveli jedno bez drugoga.
Film se završava istom scenom sa početka, gde Keti posmatra poslednju Tomijevu operaciju. Keti nastavlja da živi. Iako zna da joj operacije počinju uskoro, ona prihvata svoju sudbinu vodeći se mišlju da svi jednom moraju da završe svoj život na operacionom stolu.
Izvori fotografija: electricfleapit.com, flickminute.com
Prethodne tekstove iz serijala “Film nedelje” možete pogledati ovde.
Zorana Puretić je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Voli putovanja, čitanje knjiga i druženje sa prijateljima. Idealno opuštanje je uz šolju kafe i dobru knjigu.
