Gotovo svaki prikaz filma počinjem kuknjavom na holivudsku produkciju i nekvalitet. U tom smislu izbegavam romantične komedije – kao najveće đubre filmske industrije.
Premda je prevod “U dobru i u zlu” veoma slobodno tumačenje smisla filma, nije zameriti s obzirom da je izvorni naslov “Silver Linings Playbook” istovremeno i naslov knjige Metjua Kvika (Matthew Quick), po kojoj je film nastao. Takođe izbegavam filmove koji su rađeni po knjizi, jer strepim od te vrste “prevođenja” umetničkog dela.
Nikad ga, dakle, ne bih gledao da nije omiljene mi glumice Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence). Dženifer je nominovana za Oskara upravo povodom ovog filma, koji će se 24. februara takmičiti u svim glavnim kategorijama (najbolji glumac, najbolja režija, najbolji film).
Bredli Kuper (Bradley Cooper) igra ulogu manično-depresivnog profesora istorije Peta Solitana (Patrizio Solitano), koji potiče iz porodice opsesivno-kompulsivnog Patricija Starijeg (Partizio Sr. Solitano), koga igra Robert De Niro (Robert De Niro) i povučene majke Dolores (Dolores Solitano). Porodica favorizuje brata Džejka (Jake Solitano), ponajpre zato što nije psihopata i propalitet kao Pat.
Patricio je zatekao ženu Niki (Niki Solitano) i starijeg kolegu kako se seksaju pod tušem dok kroz kuću trešti “My Cherrie Amour” Stivija Vondera (Stevie Wonder). Melodija koja je nekad bila “njihova” pesma i svadbena muzika sada koriste preljubnici. Pat gubi kontrolu i prebija profesora do ivice smrti. Osuđen je na obavezno lečenje u instituciji zatvorenog tipa, uslovnu kaznu, a ima zabranu prilaska Niki.
Ipak, to ga ne sprečava da mašta o tome kako će se “srediti” bez pomoći pilula, kako će vežbanjem i verom u svetle trenutke uspeti da pokaže Niki da je bolja osoba, uravnotežena i izlečena. U tumaranju između odluke da se popravi i žarke želje da mu se Niki što pre vrati, Pat pravi niz opasnih izgreda. Neprilagođen je, ne može da podnese život u ludoj porodici. Ima prijatelje koji su histerični i na ivici ludila, samo što se zvanično vode kao “normalni”. Srećom, pre nego što ponovo poludi, nailazi na još jednu “nenormalnu” – Tifani (Tiffany Maxwell), koju igra Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence). Tifani mu pruža priliku da zaista sprovede želju do kraja i nudi mu aktivnost koja će mu omogućiti da postigne cilj, a to je – plesanje.
Da vam ne bih kvario film, neću ga dalje prepričavati. Uostalom, “U dobru i u zlu” jeste jedan od onih filmova u kojima je zaplet i sama priča potpuno u neskladu sa slikama, utiscima i pitanjima koje nas zapljuskuju sa ekrana. Odnos dvoje ludaka nije romantizovan. Film je na trenutke veoma mračan, veoma bolan, ali i veoma smešan i dirljiv. Bredli je sve bolji i bolji kako film odmiče, a Lorensova zaista pruža neverovatnu glumačku igru daleko zreliju od svojih godina (setimo se, ona ima samo 21 godinu, to je – tek punoletna u nekim delovima sveta). De Niro je, naravno, maestralan, a teško je naći slabu tačku u glumačkoj podeli. Jednako dobro priču i osećanja prati muzika, te kadriranje. Nikad naglašeno, režiser nam izdvaja pojedinosti koje su ključ za praćenje one nevidljive radnje filma, o tome šta likovi misle, šta likovi ne izražavaju, kako se postepeno ludak i ludakinja zbližavaju. Ponavljam, premda je rad kamere klasičan, na trenutke ćete imati utisak da su “ludački” delovi snimljeni “ludačkom” kamerom. Posebno je neophodno pohvaliti režiserov rad sa montažerima. Mnoštvo scena koje su mogle da budu prenaglašene, preagresivne, previše mračne ili dramatične, u montaži dobijaju toplinu i umerenost, koja jeste neophodna da bi film bio tako kvalitetna i dosledna celina kao što jeste. Premda je posredi zapravo teška drama, “U dobru i u zlu” se ipak gleda kao komedija. Kao romantična komedija.
Ukoliko ste tražile ljubavni film koji biste gledale sa dečkom, našle ste ga – to je baš “U dobru i u zlu”.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.