“Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!”, govorio je kasnije profesor Mišel Babić za svoj susret sa Unom u jesen 1980. godine.
Zapitajte se, koliko snažno treba da doživite nekoga da bi za vas vreme potpuno stalo. Na upravo taj način Mišel je doživeo nju.
– Una… – ponovi profesor zamišljeno. – Reka iz ukrštenih reči. Tri slova vodoravno. Una. Jedina. Sama.
Baš takva je Una i bila. Jedina, posebna, lepa i inteligentna, Una. Una Vojvodić. Mlada studentkinja novinarstva. A on… On je Mišel Babić, ugledni profesor na fakultetu. Predaje o masovnim medijima, a masovni mediji su u velikoj modi.
– Na vaša predavanja dolaze i sa drugih fakulteta… Uvek je gužva. Da samo znate kako se teško dobija mesto u amfiteatru!
– Masovni pad ukusa… – reče profesor.
Sam početak intervjua je izgledao ovako
Iako su za studente predavanja Mišela Babića bila prava atrakcija, birokratski krugovi na univerzitetu nisu odobravali teze profesora. Ono što mu je najviše zamerano, bili su njegovi radikalni politički stavovi.
– Imate li momka ili kako se to već danas zove?
– Aha.
– Čime se on bavi?
– Studira.
– Šta?
– Sada je u vojsci.
– Jeste li dugo sa njim?
– Tako…
– Nedostaje li vam?
Una uzdahnu i obori pogled.
Posle hapšenja Uninog momka Gorana, prilika je bila idealna da prodekan fakulteta mladoj novinarki predloži jedan prilično zahtevan zadatak. Naime, Una je trebalo da uradi intervju sa profesorom Mišelom Babićem. Ukoliko pristane i uradi intervju, njen momak će ponovo biti na slobodi. Una prihvata izazov, ali ni ne sluti u šta će da preraste jedan novinarski zadatak.
Una – tako posebna
Ova drama dobija pomalo erotsku notu još od onog trena kada otpočne poznanstvo Une i Mišela. U pitanju je krajnje specifičan odnos dvoje ljudi. S početka je to bio formalan odnos novinara i intervjuisanog lica, vremenom su postajali poznanici, a potom i strasni ljubavnici. Veza između njih bila je prokleto jaka. Bila je toliko jaka da je tokom njihovog zajedničkog vremena bio probuđen svaki deo njihovog postojanja. Pratili su svoje osećaje i nagone. Uvek i bez pardona. Takvi su prosto bili oni.
Mišel je smatrao da oženjen muškarac četrdesetih godina, kakav je bio on sam, ukoliko je pametan, može decenijama da održava neku ljubavnu vezu a da za nju niko nikada ne sazna. Osim ukoliko mu čitava ta stvar ne udari u glavu i ne izdrži tajnu, pa je sam otkrije. Profesor je sebe smatrao profesionalcem. On će svoju tajnu uspeti da sačuva. Bar je tako mislio.
Činjenica da svoju ljubavnu vezu mora da krije, bila je nepoželjna okolnost koja muti sreću
Eksplozija osećanja u njihovom slučaju, ponavaljala se svakoga dana, iznova i iznova. Ubrzo je Unin rad iz žanra intervjua prerastao u nešto potpuno drugačije. Unin rad je postao dosije životnih, filozofskih i ideoloških stavova profesora Mišela. Postao je zlonamerni dosije koji je, po dogovoru, završio u rukama prodekana.
A šta ostaje posle ljubavi?
Posle ljubavi ostaje rečenica: “Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” i “Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”. I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: “Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena”. Ušao je u amfiteatar i rekao: “U Našoj Avangardi…” Poslala mu je poljubac.
Šta ostaje posle ljubavi?
Ovu dramu su na krajnje jedinstven način izveli Sonja Savić i Rade Šerbedžija, sjajni glumački duo.
Izvori fotografija: happytv.tv, article.wn.com
Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.
